Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА ЈЕЗИКА В. Поржезински — СВРШЕТЛК Напослетку, четврти и последњи велики покрет Семита био је долазак Арабљана, који су потисли низ сродних и несродних језика. Арабљанска грана дели се на две велике групе: северну и јужну, уз коју иду и два абисинска језика. Северноарабљанској групи припада језик Корана и књижевни језик Арабљана, а њему је основа појетски језик староарабљанске појезије пре Мухамеда, који се разликује од језика старих натписа. Овај језик био је књижевни језик већ у оној епоси, када је као главно средство за одржавање појетских производа била не писменост већ усмена традиција. Језик Корана у својој основи представља наречје Меке, и ако не без утицаја језика арабљанске појезије, о ком сам баш сад говорио. Изучавање живих арабљанских дијалеката северне гране, које је чињено у XIX веку (а из старијега времена имамо само врло оскудне остатке), показало је, да се они деле на пет група : на дијалекте Арабије, Месопотамије, Сирије, Египта и северозападне Африке. Нарочито место заузима дијалекат острва Малте, којим су говорили Хришћани, те је због тога прекинуо сваку везу са осталим арабљанским наречјима; с друге стране, на њега је у доста знатном ступњу имао утицај италијански језик. Занимљиво је напоменути, да је ово једини представник арабљанскога језика, чије се књиге штампају латинским писменима. Јужноарабљанска група говора припадала је оном делу арабљанскога племена, који је развио доста високу културу пре своје северне браће (на много векова пре Хр.), захваљујући повољним приликама, које му је давала богата природа и морски