Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 141 штени посао заклони иза: „Ко he паметан веровати.“ Не мора нико на голу реч да верује ни мени ни г. Ћурчину. Дела говоре! Он је црно на бело оставио трага о тој својој недопуштеној радњи, али, ето, — опет је за то крив Кангрга! Да не би и читаоци „Дела“ тако мислили, приморан сам да опет цитирам ту Науманову реченицу: „Auf einer Loggia, hoch iiber der genannten Piazza, von der aus man Rom ubersieht und tief unten die Fontana rauschen hort, wurde jenes einsamste Lfed, das je gedichtet worden ist, das Nachtlied gedichtet.“ — Код г. Ћурчина: „... и ту је, на пијаци Барберини, у једној високој лођи, откуда се може прегледати цео Рим, и где се чује како одозго жубори Фонтана, испевао „Песму у ноћи“, из другог дела „Заратустре“, „ону најусамљенију песму која је икада испевана"... Сад је ваљда свакоме јасно, да је г. Ћурчин превео од речи до речи Науманову реченицу, а то није назначио. Како се такав поступак зове, нека каже сам г. Ћурчин ! И не само то. Он је у тој реченици направио три крупне погрешке : место о т к у д а треба да стоји : о д а к л е, он је u n t е n превео: одоздо, а то је скроз погрешно, и требало је метнути: доле (одоздо каже се немачки: von unten); и најзад, фонтана је овде водоскок, а не нека река, која се тако звала, и зато не треба велико почетно слово. Кад је видео, да овако јак разлог ипак Hehe упалити, он онда признаје, да је „добар део предговора састављен из таквих места. — Сасвим г. докторе, до тога сам закључка дошао и ја. Кад сте већ почели бивати искрени, будите то до краја, па нам реците тачно, којим сте се делима служили при писању расправице о Ничеу. Намеран сам да повадим из ње све туђе ствари, па да видим шта остаје као Ваше. Нисте, забога, морали ићи чак у Силваплану, да добијете инспирације за овакву расправу о Ничеу и за овако тачан превод „Заратустре“! Нико не би имао права да замери г. Ћурчину, да је он горњу реченицу Науманову казао слободно, својим речима; али је недопуштено преводити од речи до речи а то не назначити. Пошто је лепо најпре „утврдио;" да ме је на критиковање његова превода побудио лични мотив; да ја не могу бити критичар његова превода; да ја не знам немачки; да не знам ни српски; да нисам у стању разумети Ничеа, — да, кад је све то тако, разуме се без икаквих доказа, „утврдио", приступио је одговарању на моје замерке.