Delo

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 147 музику без речи. За њега музика име смисла и значења тек у вези са речима. То је, као што се види, сасвим супротно од онога што сам ја раније изнео. Даље, ја придајем много већу важност контрапункту но што то чини Пучини, који као и већина Талијана од XIX века на овамо не улазе много у полифонију и задовољавају се фигуралном хармонском пратњом. Ја даље мислим да добра музика мора имати ону исту чисту музикалну вредност и смисао и у клавирском изводу као и у оркестарској партитури. Оркестарска партитура даје композицији само боју, али њену специфичну вредност не може да повећа а баш та специфична вредност главно је код музике. Мислим да се не варам ако тврдим да овако о овоме мисли и ултрамодерни француски композитор Claude Debussy, јер се само овим може објаснити што он дозвољава сваковрсне транскрипције својих композиција, од којих су неке чак други као нпр. Biisser, инструментирали. До сада дакле у овом теориском и општем делу ни у чему нема између мене и Пучинија сличности. На против, као што се види, постоји у нашим општим музикалним погледима битна разлика. Да пређемо сада на саму практичну примену наших погледа. Не знам шта би се код Пучинија могло нарочито карактеристично запазити. Употреба честих узастопних квинта није ни мало ново и не може се узети као његова карактеристика. Оне су Пучинију у почетку служиле као тренутни ефекти па су најзад прешле у рђаве навике и добиле су у његовој техници све неодређеније значење. У својој претпоследњој опери Пучини одлази на даљни исток, на Нипонска острва и музички интерпретира енглеску „Госпођу са кризантемама“ „Madame Butterfly.“ Ни ова идеја ни ова музика нису толико значајни да би своме аутору могле донети име творца једног музичког правца — „пучинизма.“ Опет читаве стране хомофоне музике — сада чак и дуети иду потпуно паралелно у октавама — у којима певају и свирају, како се то каже, сви за једнога и један за све. Други је један манир, који је све чешћи код Пучинија, у октави удвојена кантилена са синкопираном хармонском пратњом. Ово је и пре Пучинија био познат и до крајњих граница искоришћен начин. Погледајмо дела Шумана, Менделсона, Чајковског итд. итд. Тоеће средсво, којим се Пучини тек у „Madame Butterfly“ почео служити, јесу кратки мотиви од целих тонова у паралелним великим терцама. Ови мотиви имају за основу скалу од шест