Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 175 — Шта да радим? — нађе је по том Милева. — Радоје пије. Да га свет не опази, попије у једној кафани само једну чашу, на онда пређе у другу, и тако изређа до тридесет... Кад се напије — додаде Милева — ухвати се за телеграфски дирек, па ту остане сатима. „Пун сам електрике“, одговара кад га ко упита... Шта да радим? Вишња јој није знала одговорити ништа. Њој се такође постављало исто питање. Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан. Било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, загорела. Било да купи што за кућу, сељаци, малопродавци варали су је, продавали јој скупље, крали на мери, потурали што је рђаво. Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне. Узалуд се трудила. Њена мисао није се дала привезати за те ситнице. Њена права симпатија била је одавно оставила домазлук и више се није враћала. Њен дух вапио је за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на универзитету. Једном приликом, запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће. Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе. Ја то видим. Хтео сам ти одавно рећи. Али нисам могао да ти кварим задовољство... Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку... — Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати ? С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој отац гласом који није трпео примедбе. Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студију врло озбиљно, много озбиљније него прве године. Тада примети да јој недостаје много што шта готово све: гимназијска спрема, мушка дубина, јасност у плану. Долазили су јој моменти сумње. Она се питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци. шта ће наука привредити њој? У том ју је изненадио отац да се решио да се жени. — У кући ми је роваш. Мој мал развлаче курте и демирте. Деца су ми неочешљана и као сироте — наводио је отац као разлог. Испросио је њену другарицу, Милеву, па је писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може. Нека ти је Богом просто — одговорила му је ћерка, отишла у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.