Delo

У М Р А К У 185 Из дана у дан, полако, враћа се тим старим сликама, које су у његовој свести постале тако давно. Обнавља поједине тренутке и утиске, постепено, једне за другим, па се онда брзо зауставл>а на садашњости и, не знајући зашто, осећа како га нагло обу.зима и узнемирује неко ново расположење, нека нарочита туга, коју је дотле врло мало познавао. Прошлост му изгледа као нешто сасвим туђе, страно, као нешто о чему је он само слушао или размишљао. Види себе из ранијег доба, али не верује да је могао такав бити. Буни га откуда то да он сад на све гледа друкче него онда. Чини му се да није могућна та разлика, која је постала са годинама. — Како је све далеко, далеко! Шта се све онда мислило, чему се надало, за чим се тежило ! А сад?.. Као момак, а млад чиновник, провео је нешто мало радосних дана. Али од како се оженио, увек је знао само за неспокојство и бриге. Ни Божић, ни Ускрс, ни крсно име није могао провести на миру. Ако је снабдео жену и себе оделом, недостајало је дрва, или је требало платити кирију. После дошла деца, па болести, па дугови. Никад одмора. А плата мала и у Београду све скупо. — Овако се више не може ! — говорио је често жени, идући нервозно од зида до зида, док је она успављивала децу. — Ово је просто човек да полуди... Све скупо. Таман једно набавиш, а оно искрсне по нешто ново. Те дај ово, те дај оно! Шта да се ради? На који начин да се спомогнемо? Његова жена, мршава, бледа, изразитога лица и очију, прикупљала је крајеве подераног шала на леђа и са болом забринуто гледала у мужа. — Ја не знам... шапутала је она. — Овако не ваља. Не дај, Боже, слабости, или... ко зна каква све несрећа може да наиђе... — Доста, молим те! — прекидао је он грубо. — Несрећа! Мало ми је муке, него ми још ти ту слути! И после таквих разговора обоје су остајали ћутљиви, снуждени, као утучени. А дани су пролазили брзо, летели један за другим и низали се у бескрајан ланац, састављен од брига, очајања, жалости и непроспаваних ноћи. И њихова су лица бивала све блеђа, а око очију и по лицу ширила се мрежа дубоких бора. Дани су пролазили и редовно доносили по неку нову несрећу. Прво, док још деца не беху одрасла, отпустише га из службе и две године остаде на улици. Мучио се, злопатио, док