Delo

186 Д Е Л 0 се најзад не смиловаше да га опет приме. И таман поче да се опоравља од прошле беде, поразбољеваше се деца од шарлаха. Кад се ослободи тога, преместише га чак у Врање, одатле у Зајечар и на крају опет у Београд. Тада се разболе жена од запаљења плућа, а поред ње и деца. Жена се придиже, али деца подлегоше. За три године изгуби две девојчице. Не потраја дуго, а његови опет падоше са владе и противна га странка баци у пензију. И док се он очајно борио са животом, имајући свега сто педесет динара месечног прихода, старији син Иван напусти школу, остави кућу и постаде скитница. Више година провео је Стеван Славић заборављен, у једном кућерку на периферији вароши, осећајући како га године и кемаштина све више убијај>. А кад га поново примише у службу, он је био потпуно стар, усамљен, далеко од живота. Одлазио је у канцеларију без воље, лено преписивао акта и пио кафу. Слушао је разговоре о политици и грдио, тек узгред, целокупно уређење у Србији. Увек је тачно у један час седао за сто и одмах по ручку легао да се одмори до два, не слушајући жену, не питајући чак ни за свога љубимца Бошка, који му беше последња нада. Стара је, међутим, тупкала из навике по кући, спремала, надгледала и пушила своју цигару. Иначе је око њих све било старо, добро познато, пуно прашине и спомена на дане из младости, када су имали много невоља, али и много нада у буд^ћност... И данас се Стеван Славић мучи мислима, жали преварене наде и обнавља прошле снове. А у суседној соби чује се како звиждуће Бошко, који се тек пре десет месеца вратио из Русије. Ивана је лако прежалио и никад није помишљао да ће од њега бити човек. Од како је побегао из куће, он се вукао са беспосличарима, био и у затвору, док недавно није прешао са комитама преко границе. Али је Бошка гледао са осмехом и радошћу, премда је то крио од свакога. Он је био његова узданица и понос. Он је бистро дете, окретан, чак и даровит. Он је могао да се усаврши, да буде човек, да подигне углед целе куће и његова имена. И замишљао је Бошка као професора. Угледан је, чувен, свуда примљен. А он, овако стар, иде поносито с њим и цео га свет гледа и сви завиде његовој срећи. Тако је све до скора сневао. Али овога тренутка, када чу Бошково звиждукање. пред очима му се указа стварност онаква каква је. Он се сети да ни Бошко није свршио никакву школу,