Delo

У М Р А К У 187 да већ скоро годину дана проводи живот без икаквог рада. И сломљен суровошћу те страховите истине, сакри главу међу руке, да сакрије сузе, које му падоше по смежураном лицу... Бошко преко целог дана седи код куће. Лежи, спава и ништа не ради. Он је много пута слушао како старији људи вичу против учмалости, која све више обузима наше младиће и желео је да се отргне те болести, али није могао. Пет година, без прекида, лаже себе да ће сутра почети нов живот, да ће радити, да he са старом снагом кренути напред. А дан прође као и ранији. И он опет лаже себе да ни они, који иду за послом, немају у себи живота. Доказује да сваки дан није саставни део живота. Силом себе уверава да је најлепше кад дан прође неосетно, кад садашњост ишчезне без нашег утицаја. И увек је остајао исти, какав је био и ранијих година: малаксао, без воље, млитав. Свакога јутра устаје са неком чудноватом, непојмљивом тугом, седи у соби, иде кроз улице, али му је све празно, глупо и досадно. Ње^ове мисли престављају бескрајну причу о вечитом болу и гоњен њоме он губи вољу на све, замара се, мучи, никад задовољан. Откуда то? Ради чега? Где је узрок томе? То не зна. Способан је једино да се сећа прошлости, у којој је још коликотолико било младалачког заноса, снова, вере и воље. Некад! А сад је без ичега. Не може да ради. Мрзи га чак да напише писмо, ако је то потребно. Све га вређа. Мрзи људе. Драг му је само дуван и мир мрачне запуштене собице. А изнад свега осећа да је уморан, да је много уморан... Лежи тако, сећа се свега што је било и покушава да замисли шта ће све бити у будуће. Никада он није имао циља, никада није мислио куда је боље. Увек је ишао тамо где му је изгледало лепше и привлачније, не пазећи на жртве које подноси, далеко од помисли на сутрашњицу. У Београду је свршио седам разреда гимназије, а затим, као и Иван, оставио кућу и отишао у свет. Три године није се јавио никоме и тек кад се вратио сазнало се да је у Русији учио некакву војну академију. Где све није био, шта све није радио! И стално без темељнијег размишљања, ношен тренутним одушевљењем. Дошавши поново у очеву кућу, ступио је у глумце. И ту несвесно, у самообмани, тек да уради штогод. Шест месеца је радио са вољом, а после је дошла леност, те га и отуда најурише. То је био последњи покушај. Од тада је прави болесник. Лежи и сахрањује дан за даном. Осећа како постепено губи