Delo

188 Д Е Л 0 снагу и способност за све и увиђа да је увек лагао себе и лудачки јурио за сликама своје маште. Види да никад ничега није имао, ничега осим смешне убражености, коју је развио у себи без икаквог основа. Ломио се, патио, трошио здравље, срце, душу; мучио себе и родитеље; лутао с крај на крај, без мисли, варан празном обманом, изван живота. Сви они силни планови, којима се некад заносио, нису била његова својина, него их је позајмио од других. И од свега има сада једино истрошено тело и упропашћене нерве, обилује масом безначајних фраза и уме да изиграва мученика. Много пута застане он код тога и увиђа да је у животу био далеко бољи глумац, него на позорници! Понекад се придигне. Приђе огледалу и погледа своје испијено лице. Ако је пре тога мислио о глумачкој уметности, онда се обично криви и покушава да створи израз луде или очајника. Затим се приближи прозору. Гледа улицу, свет, небо. А напољу влажно. Киша пада и вода се цеди са стреха. Све само познате ствари. Стари кровови, оголеле гране дрвећа у суседову дворишту. Ничега новог. Све обично, једнолико. И у тој једноликости он животари као свезан. Досадно му. Верује да је све без вредности, да је свакоме досадно као и њему. Уверен је у то да сви људи леже као и он, а да они, који су још на ногама, траже какав кутак где ће да се сакрију, да ћуте, да чекају. Шта ? Запита се некад. Шта чека тај свет? Шта чека он? Ту мало застане, али се дуго не труди да реши тс питање, него опет бежи у постељу. Ако је дан, мучи се бескрајним размишљањем; ако је ноћ, зноји се услед страховитих снова. И гуши се у тешком, загушљивом ваздуху своје собице, која потсећа на старе, напуштене подруме. Деси се и да изађе. Обуче капут, па се извуче на улицу. Пође два-три корака и стане. — Куда ћу ? — пита се. Стоји и мисли. Живот! Чега има тамо? Шта раде ти људи ? За чим тако журе? А људи пролазе. Кроз полутаму изгледају му као црне сенке, које лете, беже некуда. Дуго стоји. Најзад се погури, завуче руке у џепове и крене напред. Из улице у улицу, кроз јесењу маглу, по мраку, све даље, даље...