Dositej Obradović u Hopovu

то Доситеј Обрадовић у Хопову

о ____________________-__ == -- пали _______________---_

одор псује и изобличује, што њима толики еродници долазе и они носе ракију и вино, те их часте ... „Како хоће архимандрит, онако неће Теодор, а како хоће Теодор, онако неће архимандрит“ (исказ јеромонаха Никифора). А сви једнодушно признају : „Њих два носећи се, ми трпимо, а манастир пропада.“

Калуђери су то признали тек после, кад је дошло до истраге и кад им је раздор већ дозлогрдио после, од прилике, по године. Дотле су се повијали по ветру. Док је хаџи-Захарија био у затвору а Теодор био на врхунцу своје силе, братија су хвалила рад Теодоров п била с њим задовољна. Кад се хаџија вратио у манастир. рехабилитован од Синода, он је, силом своје власти, привлачио једнога по једнога. Архимандрит је кудио све што је Теодор радио. (Како смо вилхели, Теодор је врло често сам дао 10вод за то). Теодор се после бранио, да је радио све што је могао, али да му је архимандрит све кварио и говорио братији: „То не ваља што Теодор ради“. Дошло је једно доба у које се братство расцепило на две странке, једни су се звали Тодоровци а други Захаријевци. Два су се супарника упорно носила.

Најзад је морало доћи време да се мегдан одлучи. Које нетактичност Теодорова, због напрасите му и бруталне нарави, које настојатељска власт дахаријина поколебаше калуђере: један по један пристајаше уз архимандрита а бедни Теодор остајаше све усамљенији. Напокоп је постала ошћа поклич: „де нам беду Теодора скину с врата.“ Уз Теодора је остао само његов питомац, јеромонах Павао Мишковић. Једини је он после на истрази изјавио, да није имао разлога викати на свога духовника. Али је један Павао. мала помоћ за Теодора Немајући за што да се ухвати, Теодор је онда почео викати па архимандрита, што хоће да прави каруце за 80 Форинти, а овамо манастир има дуга, и тражио је, да Захарија већ једном исплати своју облигацију од 300 Форинти, јер је Митров Дан давно прошао,

о Е