Dositej Obradović u Hopovu

">

~"

Глава 111 Раздор у Хопову т>

подмеће га које на пут, које камо може бити у монастиру духовник, зашто је п онако типикар, а камо

на који протопопијат“. Смисао ових магловитих Из-

раза биће ово: Теодор тужи архимандрита што про-

тежпра Мојсеја, који је пекад био жабаљски поп

(Захарија је Титељанин, дакле, неки земљак Мојсејев), за духовника у једном протопопијату ни За путника (што скупља милостињу за манастир), али из нечистих побуда. (А за духовнике и путнике су се калуђери отимали, јер се онда калуђер на дуже време ослободи манастирске стеге, прође света, а може што п да ћари)

У исти мах је Теодор својом руком написао писмо некоме епископу у којем сетужи на „тајника“ архимандритова Теофана. „Јако се овај Борави вазбесио., ваљало би мало да се истишти, да се отвади Мојсеова и Мисаилова пменија“ (и у тужби вели Теодор, да Теофан „јешче дише Мојсеовим и Мисаиловим остатком“, дакле је бацио сумњу на Теофана, да је покрао поменута два калуђера, ваљда на самрти им). Писмо нема датума, а пе види се коме је епископу

упућепо.")

Кад је хаџи-дахарија чуо камо је потегао његов. намесник, шта му је друго остало, вего да се пи 08 крене. После два дана (27 Фебр.) оде из Хопова тужба против намесника са шеснаест потписа; у тужби су наведена сва његова чуда и покори (знамо их, јер је по тужби приказиван досле заплет хопов“ еки) и шта „одавна“ трпе од њега. Молба се свршује с апелом на митрополита, „бједи опакија, коју више терпјети не можемо, освободити нас“,

Јамачно се 'Геодор није надао, да ће његова. тужба на ово изаћи; скоро цело га братство тужи и

5 М на писму, као и на тужби, записано је на леђима, Ненадовићевом руком: „ПИ. в' Карл. 26 Феб. 159,“ даклеи писмо је писано кад и тужба. Писмо је јамачно упућено епископу Партенију.

ска сан ја <<:

срна ЕНИ 5

онај

румбе