Dositej Obradović u Hopovu

16 Доситеј Обрадовић у Хопову

тражи, да се он скине с намесништва. ТГребаше утисак тужбе ублажити, те забринути Теодор седе и 2 марта својом руком напише, мучећи се и кубурећи, писмо митрополиту. Извињава се што писмо не пише Павао. Зато што се није потписао па тужби, хоће остали да га протерају из манастира; „да смије, оп би преписао ово писмо, не би моје грубијанско слово посилао Вашој високој власти“. вели Теодор. И у овом писму има нејасних алузија и збрканих реченица.

„Знам да достојин нисам толико стуживати Вашој високој власти, обаче нужда ми је, што су предавали посланици ажије архимандрита у конзисториум“, тако почиње Теодор. Он види откуд ветар душе; све су то братија учинила „навожденијем оца архимандрита“. „Само како ћу ја ни(2) бити с њим у служби, понеже неким се џеп суши“ (Теодор, ваљда, циља овде на то, да би многи хтели да развлаче из манастира, а он им не да). Они га срамоте и протерују у овој јакошњој служби, а овамо је он манастиру много привредио: донео му је многу милостињу У новцу и житу, што се може и доказати. Да није он намесник, не би нови торањ „изашао ни два клов-

тера, како ће и маормајстор атестирати“. Сва му је

кривица у том, што је „контра аџи-архимандриту“. А ево примера правичности архимандритове. Антовије насадио под Ирпигом воћњаки шест мотика винограда, и брао шест година, а када је дошла наредба да се

све преда у општину, он све поклонио брату у Иригу,

па њему хаџи-Захарија ништа. Тако он и другим

својим љубимцима гледа кроз прсте. Стога „припада

подножију“ митрополитову: „презрите сву њихову клевету, да ме не срамоте овом јадном службом, бар ма докле дође наш господин владика СоФрониј“, „а сваки ће ми се насмијати: ни пол года јешче (нисам провео као намесник) пак хоће да ме осрамоте (т. ј.

екипу са службе)“. „Ако сам крив, на Ваших свја-

тих ногах волим умрети п у Вашем аресту, него да

ме срамоте“.