Ekonomist

252

животу. Политичка питања потиснула су сва друга, нарочито привредна, у други ред. Неоспорно је да је последњих година политичка организација наше државе знатно учвршћена. Али се у толико јаче осећа недостатак организованости у привредном животу, те би иза политичке сређености прилика требало да дође до економскога сређивања. Да ли ћемо међутим на овоме пољу моћи развити организаторске способности, велико је питање.

»Најскупља ствар на свету је несређеност, а ништа није тако јевтино као сређеност«, рекао је једном приликом председник Савева чехословачких индустријалаца Др. Ходач.! Ми се нажалост не можемо похвалити да смо се много трудили да уносимо реда и организације у наш привредни живот. Као сјајан контраст том нашем недостатку може служити изванредна органиваторска способност, нарочито на привредном пољу, младе братске Чехословачке Републике.

Да је организација привредних снага за нашу државу од огромнога значаја, види се најбоље из тога што наша земља није географска целина, пошто сви њени делови нису природом добро повезани.“ То није велико зло, јер се ретко политичка територија потпуно поклапа са природном облашћу, али то значи да култура има да надокнади оно што нам природа није дала. Ми изнад свега морамо својим интензивним радом настати да се сви делови државе што боље повежу у једну складну органску целину, што ће дати подетрека народној производњи и довести до живље размене добара. Подизање производње имало би за последицу јачање потрошње, чиме би се остварило бар релативно благостање и најширих слојева народа, управо оних који данас највише трпе. На тај би начин ошште привредне снажење учинило да што пре нестане оне лабилности за коју Цвијић предвиђа да ће још дуго трајати у нашој држави. Уклањањем те лабилности ишчезли би и еви они недузи који је прате. Привредна раздробљеност која је последица ове неповезаности делова мора што пре направити место организованој јединственој народној привреди.

Остављајући на страну питање о улови приватне иницијативе на овом послу, држимо да је задатак државе да у оваквим

)

1! »IHpnspenunm IIpermene aa 1993. rom. Sp. 36.

2 Џок. Цвијић расправљајући о границама и склопу наше државе опширно говори о овом питању (Говори и чланци, 11. стр. 208 и даље).