Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

434 слабоумнимЪ и простачкішЪ людна. —• Велика з слабость лахковѣрну биши, сЪ онижа коысу по ^ знати да радо лажу. •— Ако желимо знати іид неки говоре о нами предЪ другима; сматраймо. само іца о другима предЪ нами говоре. — Чисте совѣсти, и разумань човекКнити слуша лажна доношенїя , нити мари за ни. — Мужествен о срце наоди свое задоволство у праіцанк» обиде, а слабо у освети. — Жалитнсе всегда, и на сваіцо тужити ; доводи човека у презренїе, локазутоћигавесна малодушнииЪ. —• СкимЬсегодь ко всегда и радо обходи , мора нѣму подобань бипхи; овое всеобгце правило. — Совершено избавлѣнїе одЪ зли лодозренїя, состоисе у совершененъ исправлѣнїю нарава свои; а безъ тога сва оправданія и изниновлѣнїя, повинніимЪ насЪтворе. — За избавитисе одЪ невесели мисли, йена другогЪ средства, разве всегда о добримЬ вегцма їшслиши. — Мечтаніе и воображеніе изворису найвеће части веселя и благополучія; или невеселя и злополучія человѣчески; ЫекиеуІДариЯпонски ІДарство, народЪ и животъ свой у бѣдсгпвованїя и у погибелЪ доводили, воююћи за едань зубь Маймуна, коега за свога бога држе; одавдесе види да воображеніе яїе багатела. — Гди гадкови люди властЪ у рукамЪ имаго, кои нити искусствомъ познаю нити у себи чувствую цѣну добродѣтели, шу се сва достоинства и званія или по случаю, или [іцое горе] по пристрастію даю: Бесви Калигула чини свога коня Консуломъ римскимЪ; конску яамешЪ шіаюћи, нїе могао болѣ избраніе учинити, — Да свакЪ оће коли ко може добра учинити-, многоби више добра на светубило. — Лажа небимогла.нигдепроћи, дасе у истину непреоблачи и не претвара.Тешко неправедну, кадЪга-правда счеда за уши!Нїе чудо іцо неки будалу радо имаду и помажуму; загцо подобань подобнога люби.'*— .Лажливи пріятели кадЪ виде човека у неволи, ондаму слободно