Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

435 €одно кажу дасе нїе паметпно владао. —- Нигде се ДобродѣтелЪ у свой сеоєй славй не показуе као у Владѣтелюерь се о нѣму управь може рећи даз своеволно исполнява. — Ко себе одЪ већь иного похуждава, чрезъ гпо изискуе да га другизато фале, — Самога себе не валя ни фалигпи ни кудити тое други люди посао, — Погрешке слабости, би вамЪсе лакше простиле дай ми одЪ већь не сакриваио, хотећи дасе покажемо оно адо ни* смо. — Кадь се годЪ ко усилява да весма друге преухишри и превари, и да себе за много болѣга» него адоз і нзда; люди као люди вараюсе о нѣму : Али не онако какоби онь радЪ, него са свимЂ другояче; то есть, мисле да му млого кое ада подЂ кожомЪ лежи, и даз гори него адо з, — Ко управь люби свое пріятелѣ, и тяори имЪ добро колико Бшде може, тай весма себе люби, но на ови начинъ любовь з нѣговаразумна и похвадна.—■ Изъ високоумїя, кое свакЪ народъ о себи има, разплоћавасе мећу люде погибелна слепота ума; ова сама не да имЪ познати она средства чрезь коя бисе могли исправити, и своя злополучія облехчати и умалиши. •— Надежда насЪ често вара; но у исто вреше нѣйзино дружство пкіко намЪ з мило, да з ни поадо нећемо одЪ себе да пустимо. — Да свакь човекЪ себи ласка и угождава то а свакомЪ природно, и кадЪ разумно и умѣрено бива доброму чини. — Ко не наоди ни^ каква задоБОЛства и спокойства у срцу своме мучыоћега на другомЪ мѣсту наћи; и когодЪ нїе кадарь, и саиЪ будући, себе разумно забавляти, онь тражи дружсшво башь као пїянацЪ вино, даму мисли проћу, —Благополучіе состоисе у вкусу вепти, а не у самима веадма, и у стяжанію онога адо ко люби; а не адо други себи мечтаю.КадЪсе ко осрамоши, и не мари да се оповдени, тада з управЪ срамотанЪ. — Незавидиши никому ниучЛЇЪ, то з знакЪ правога достоинства и благополучія, — Бдно добро зависть у себи Ее з има.