Filatelista, Nov 01, 1996, page 24

Војин Вишацки, Београд

КАПИТУЛАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

(наставак из прошлог броја)

Подела територије

После потписивања безусловне капитулације 17. априла 1941. тодине територија Југославије је подељена између Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске и Албаније -

Према основним смерницама од 12. априла 1941. године требало је извршити поделу територије Југославије између Немачке и њених савезника. а сво остало регулисало би се касније. Међутим, већих територијалних промена касније није било.

Према изнетом плану, Немачка и Италија као силс које су имале највећег удела у комадању Југославије, њену су територију поделили демаркационом линијом на два дела, на немачко и италијанско интересно подручје, са тиме што су извесне територије дали Бугарској и Мађарској .

Са становишта војне цензуре територија је подељена на следећи начин:

Немачка је анектирала северне делове Словеније: Горењску, доњу Штајарску. словеначку Корушку и ужи појас на десној обали Саве низводно од Литије. На ужем подручју Србије, у Банату - који је неко време имао посебан статус - у источном Срему и североисточном делу Косова била је уведена војна окупациона управа. са тиме што статус појединих делова те територије није био једнак .

Мађарска је окупирала: Бачку, Барању, Међумурје и Прекомурје. да бп ове области анектирала одлуком Мађарске скупштине 16. децембра 1941. године. Тако је било до 18. марта 1944. године када је немачка окупирала Мађарску, укључујући и анектиране п окупиране југословенске земље .

Бугарска је анектирала Македонију до линије Тетово-Гостивар-Струга, југоисточни део Србије (врањски и пиротски округ), територије североисточно ол

Зајечара, између Тимока и државне границе и лео Косова (делови Урошевачког li Гњиланског среза).

Италија је анектирала јужни део Словеније (Нотрањску п Долењску с Љубљаном) и тако прогласила Љубљанску покрајну, затим Сушак са залеђем (сушачки, каставски и чабарски срез и део делничког среза) са свим острвима Хрватског приморја (Крк, Раб и други) сем Пага, припојивши ово подручје Ријечкој провинцији, као и Далмацију од Сплита до Новиградског мора, са залеђем до Зрмање пи готово сва далматинска острва дубровачког приморја. а и подручје Боке Которске. Од ових крајсва су образоване три провинције: Задарска, Сплитска и Бококоторска, а улазиле су у састав гувернатората, чије је седиште било у Задру.

У корист италијанске Велике Албаније ансктирано је неколико места п општина југоисточног дела Црне Горе дуж југословенско-албанске границе (Улцињ, Владимир, Тузи, Плав и Гусиње) готово цела Метохија п Косово (623 рудника Трепче, звечанског, лабског, вучитрнског и дела урошевачког пи гњиланског среза који је припао Србији) и крајни западни део Македоније (тетовски, гостиварски,