Godišnjica Nikole Čupića

70

У. Употребљено је подоста речи, које се више не находе у делима писаним чистим српским језиком, као: дарователни, обстојателство, устројство, устројити, решителни, знамење (Мегктај), пријем, Захолмија, и још неке.

МТ. Неколике речи сковане су врло невешто, а многима је дато друго значење. Тако: партикуларизам преведен је речју засебњаштво (у истом смислу стоји и: „дурашно особењачко осећање ; процес обличења означава што у немачком преводу СезгаНипезргосевв, образовање државе што и 5ГаафађиЧипе, кршан бој м. жесток, царевић м. ћесар, проја м. просо, јер проја у Србији значи кукурузан хлеб, итд.

УП. Преписивање страних имена врло је недоследно. Тако, задржана су маџарска имена: Имре (Мирко), Лајуш (Људевит), грчко: Јован Ангелос (Анђел); а Карло Валојски назван је Валојевић, док место Жигмунду долази Сигисмунд.

УШ. Непажњом г. преводника изостављене су неке речи у преводу. Тако, на табаку 5 с. у преводу стоји: „на истоку одвајаше их (Србе) од оних Словена, који су, као што знамо, већ у оно доба становали у данашњој Бугарској, а позније су названи „Бугари.“ У немачком преводу ово место гласи: „Па. Озгеп (гепп(е ф!езе ууаћгаеће ћећ дер Гат ипа дте Мотажа хоп јепег гЈауласћеп Уоекегп, ууејсће, зле ме муавеп, већоп Чатпајв Фаз ћеш ее Вшеалеп Бемоћи(еп ипа зраб(ег „Вшеактеп“ сепапп| зуџгдепл“. —

На тадб. 9. с. реченица „веома је важна (борба) за српску историју“ у нем. преводу гласи: .. „ђе 2 (Катар) етовве ропаасће Ведешипе 1п дег зегђавећеп Сезећлесћје.“ На једном месту (таб. 35. а.) једна реч није преведена, а за њу је остављено празно место („због кожа и , које су“...); а на другом опет стоји : „Хум и Захумље“ место: Хум или Захумље, као што је и у нем. преводу.

1Х. Интерпункција је, као што се из до сад наведених

примера може видети, врло нетачна.