Godišnjica Nikole Čupića

редаба о панонској и моравској епископији, нарочито о спору између немачких (салцбуршких, баварских) владика и Методија. У овој црквеној и просветној борби тога доба папе одлучно држе страну словенским тежњама, подижу противно немачким интересима самосталну архиепископску столицу моравску и панонску, позивљући се на ранију епископску столицу у Срему (Сирмијум), која је при крају У! века навалом Авара укинута била, па у једно по жељи панонског кнеза Коцеља постављају Методија за архиепископа моравског и панонског, а доцније узимљу га опет у заштиту од гоњења и насиља кога је допао и у притвору више од две године страдао од баварског свештенства у Салцбургу 872 — 874 године!).

Доласком Мађара у Панонију борба између Словена и Немаца није престала, но само је пошла мало другим правцем. По свој прилици однотштаји међу северо-панонским (северо-угарским) и чехо-моравским Словенима с једне стране и Угрима (Мађарима) с друге стране постали су брзо погоднији и у неку руку пријатељски, нарочите

1) У најновије време пронађени су у британском Музеју (блшаћ Мизешт) у Лондону веома важни документи и писма папска односно словенске цркве у Моравској и Панонији, а у неколико објављена су већ у Еваљдовом Мецез Агаћу дег ОезеПзећаћ Гаг жеге дешксће СезећтећезКкипде, У. В. 2. Нек, Наппоуег 1880. Прештампано од Миклошића и Рачког у фаппата Кпјша ХП. Јаргеђ 1880. Особито је оштро папино писмо епископу Ханону од Фрејзингена због његовог учешћа у суђењу и злостављању словенског архијепископа Методија. Ови документи оширно су објашњени од Мартинова у Кеупе дез ааевНопз ћазбогтуџез, Осеобге 1880, у чланку: Бате Мвеећоде ардеге дез Бјауез еј 1ев Тебгез дез зопуегашв ропш а, сопзегубев аџ бе зоћ Мизецт Ралз, 1880. — Види у важном делу младога руског научника Константима А. Грота: Моравја и Мадђлари, сЂ половинн ЈТХ до начала Х вфка. ЧЗаписки псторико-Филологическаго Факултета имп. С. Петербургскаго университета, 1881 стр. 121.)