Godišnjica Nikole Čupića

с Чесима. Честа излетања и лустошења мађарских чета за прво време по немачким областима и покрајинама, по Саксонији и Туринђији до Рајне бивала су до неке мере у друштву и потпором Словена, и значајно је што се о мађарском четовању и упадању у Чешку ништа у летописима, не помиње, по свој прилици између Мађара и Чеха морала, је одмах с почетка бити углављена нека пријатељска, погодба, а извесно је да су мађарске чете излетајући у Саксонију морале пролазити кроз Моравску и Чешку. Главна струја и сила међународне борбе за првих година, мађарског досељења у Угарску обрнула се сложно од Мађара и Словена противу немачког царства, док није страшном битком у Јулу 907 године задала немачким тежњама к југоистоку пресудни удар.) У овом случају

1!) У тој битци погинуо је не само главни немачки војвода, хеј цег баварски, но и многи други војводе, грофови и баронп немачки, па и неколицина епископа (Меојод. Мегзегђига. Бајхђиге. ЕтпезчпЕ. Магфугојог , Аппа!. Ајашапп. еге. у Оаишшт!ег, Сесћећјее дег Оз!Ггапкеп, П. — Немачки историчар Новзтег у свом важном делу: Вотетвеће Бшафва, П, Гера 1877 говори с горком тугом о несрећним последицама мађарске инвазије и немачке погибије у 907. год. за општу (управо немачку) културу. — Други немачки писац, Кавтте! у свом делу: П!е Апгепсо дешвећеп Кеђгпв јп Овзбеггејећ, Гелргла 1879 говорећи о том вели, да би граница једноставног немачког земљишта била сада не на горњем Рабу но на доњој Сави, да се Мађари нису умешали у борбу између Немаца и Словена и да није било немачког пораза у 907 години. А К. #. Грот у свом поменутом делу још додаје: Ми са своје стране уверени смо, да ништа неби могло спречити ђерманско племе да помакне ту границу и с ове стране Дунава (на левом брегу) још даље на исток, да Мађари нису упали и настанили се на Дунаву. — Елагин (Русскал Бесћда, М. 1858. књ, [Х) оштро критикује Палацкога за његово мишљење, као да је једино мађарска поплава узрок пропасти велико-моравске државе, па вели, да је ова и сама собом, својим домаћим раздором, утицајима и нападима Немала, а највише сидеткама епископа Вихинга и некачког свештенств већ