Godišnjica Nikole Čupića

20

стигла је Немце заслужена казна за њихова насиља према Словенима, пи за њихову погрешку, што су у борби противу Словена дозвали Угре у помоћ. Исто као што је на пет векова доцније слична судбина стигла грчко царство од Турака, само с много тежим и несрећнијим последицама.

Осим ових спољних доста погодних прилика у којима су у прво доба стајали Мађари према Словенима, има довољно података, како је и унутрашње стање покорених западних Оловена под Мађарима било лакше и повољније но што је било под Немцима.) Ови кад би коју словенску област освојили или сплеткама и преваром покорили, обично су делили земљу словенску својим ба– ронима, маркгрофовима, црквама и владикама, а словенски становници постајали су, по немачком властеоском праву (Бећп, гепдаит), поданици лично слободни но изгубив своје право на земљу, дакле морали су радити на својој земљи као најамници туђем господару, или су и личну слободу губили и постајали везани за земљу, као оно у српској држави Отроци, а у неким случајевима за казну узимани су и држани као робови (5сјауе). Само поједини знатнији Оловени који би помагали Немцима а отпадили се од свог народа, добијали су племићске повластице и одличја. А што је најгоре. с немачком владом ширила се у Словена и моћна немачка култура, језик и обичаји немачки, те је тако не само политички но и просветни и духовни живот покорених Словена венуо и губио се. А на против,

била подривена и поколебана. А да се није, вели, угарска држава при

крају ТХ века на Дунаву подигла, то по свој прилици Павле Шафа-

рик у ХТХ веку не би могао о угарским Словенима рећи: Словаци и

Русини под Карпатима сачували су своју народност, као и Моравци,

Хорутанци, Рвати и Срби. (види у Грота, Моравја пи Мадђари, стр.) 8). Нипа1 у у, Е-ћпогтаће уоп ЏОпсагп. — К. Грот, 81.