Godišnjica Nikole Čupića

21 Мађари су своју владу над Словенима, вршили много блаже и површније. У први мах наравно пустошења и варварски обичаји Мађара зададоше страх околним Словенима и Немцима. Највише пострада поткарпатско, моравско и доње панонско становништво. Но брзо се показа, да се мађарска сила над Словенима задовољава материјалним и спољним притиском, тражењем данка и службе до извесне мере, а у унутрашњи, породични, друштвени, просветни и духовни живот Словена не продире, но још почиње од њега мало по мало примати извесне културне обичаје и правне општинске и државне установе. Тако се покдрени · Угрима Словени лако помирише са својом судбином, и многи који се бејаху разбегли, повратише се у своју постојбину. По свој прилици моравско племе тада је већином расељено, а на његовој земљи настаниле се чешке насеобине. Но Мађари у тежњи својој за пленом богатих земаља лако се погодише са Словенима, те преко њихових покрајина продираху далеко северозападу у Немачку а к југу у Италију.“ Неколико пута и сами Словени призиваху њихове чете у помоћ противу Немаца и показиваху им пут и правац куда ће најлакше продрти. Тим се даје објаснити, што велика Моравска држава није оставила. у тамошњих Словена никакве трајне спомене ни предања, и нестала је готово без трага као да није ни била. Последњих година (890 — 905) била је у жестоком раздору између кнезова браће, синова Оветопукових, које Баварци подстицаху. Но на глас о страшној мађарској сили која се од истока из Бесарабије а преко Дакије и доње Паноније приближаваше, стишају се за тренутак немири, па и с Немцима за невољу учини се мир

4). МУ 14аиКктпд, Вез сезјав Бахоп. ПЦ. — Тћеџпаг 1. — Ј оћапо1в ОПласоо! Сћгоше. Уепв!. — ВЗ! та Бјиђ;е, Осло о М!екасКој (Зеагшае 1, 1869).