Godišnjica Nikole Čupića

22

Но то већ ништа не поможе. Угри се без муке утврдише у Панонији и отуда одмах предузеше своја многобројна излетања на Словене а још више на Немце. Велико-Моравски савез, знаменита творевина најстаријег западнословенског живота под кнезовима Мојмиром, Растиславом и Светопуком, угаси се као свећа од олује која од истока из Угарске и од запада из Баварске преко ње дуну ; њено место заузе лагано Чешка, која као да вребаше прилику, да јој се старија сестра.с пута уклони. А од Моравске оста само сећање и слика сјајног политичког метеора, у коме се огледају прве културне борбе између ђерманског и словенског света са величанственим и светлим главама Ћирила и Методија. Овај кобни и нагли прекид државног живота у наше северо западне браће на Морави и у Карпатима замењује се обилато хиљадугодишњим развитком славнога дела, кому основе постави ше светла солунска браћа и које се за нашег века тако бујно понавља. Источни Словени па и Срби бејаху за многе векове раздвојени од своје западне браће различном Црквом и супротним политичким и културним тежњама, које лукави и вешти туђинци обртаху на своју корист. Сад је дошло време 'да се те неприродне и насилне преграде између нас уклањају, тезда Црква духове зближује у место што их је раздвајала, и да нам се народне

идеје с културним тежњама и потребама све више једним правцем крећу.

Каква се дивна зора словенском животу јавља пре хиљаду година, кад моравски кнез Растислав у својој посланици византиском цару Василију говори тражећи да му пошље врсне словенске проповеднике Јеванђеља: „Учитела не имамђ такова, иже 66 нм вђ свом азнкђ истуто вЂру христанскул сказалђ)). Одмах за тим солунска бра-

о

1) Панонское житђе Константина Философа. Изданје Бодланскога У «Чтентахљ Обцества Исторји и Древној Росси 1863. књ. 2.)