Godišnjica Nikole Čupića

23

ћа на Морави и у Панонији обасјавају све СОловенство преводом св. писма. Но на скоро рашири се опет над с.10венским земљама магла, коју у нас Немања и св. Сава, а у Чеха и Мораваца Хус и Жишка, Ђорђе Пођебрад и Амос Коменски разгоне. Сада пак за нашег доба, у тренутку хиљадугодишњег спомена првих словенских просветилаца, уз гласну славу која се њиховом имену ори од Москве и Неве до Солуна и јадранског мора, пристаје и Рим клањајући се словенским апостолима.

Чини ми се, веома су значајне оваке појаве, и поучна овака размишљања приликом, када се у тако крупном размаку времена од пет и десет векова у великих јевропских народа свечаним начином понављају спомени великих црквених реформатора и народних духовних просветилаца. Повод и намера је овим прославама за цело, да се са благодарним осећајима у потомства буди народна свест. Но у том се истичу јасно на површину и политичке тежње, да се источни и западни Словени привлаче различним просветним правцима, и разним кад што супротним државним срединама (центрима). Средишта којима ове површно једнолике но у дубини супротне струје теку, била су пекада Визаштија и Рим. Сада пак у том погледу јављају се на позорници Словенства Москва и Петроград с Цариградом, Београдом и Софијом с једне стране а Рим с Бечем, Црагом, Краковом, Варшавом и Загребом с друге стране. Разлика је у средствима којима се једна, и друга страна у свом надметању некада и сада служаху: што западна Црква до скора не беше с раскида, да се у приликама оспе на источне словенске ушизматике« не само клетвом но и ланцима, па и огњем и мачем. Докази су д том Хус на спалишту у Косницу и небројена згаришта у Чешкој и Моравској, језујити и страдања православне Цркве у Малој Русији под Пољацима, па и неправде и насиља чињена српској Цркви и народу преко