Godišnjica Nikole Čupića

Саве и Дунава. Сада у место тога орп се са престола св. Петра из Рима слава Оолунској браћи Ћирилу и Методију, и благослов словенским народима. Но у исти мах врши се окупација Босне и Херцеговине страном силом, и с пристанком Русије и Турске. А наша браћа Чеси и Хрвати радују се тому гласно, осуђују отпор јуначких мухамедових Бошњака у одбрану самосталности и, једва чекају час, када ће потпуно спојење лепих и пространих српских области на западу са аустро-угарском царевином појачати тамо.словенске тежње и донети може бити олакшице и бољу срећу у заједничкој патњи и борби! Нека

1) Францески писац Габријел Шарм (у Неуце дез деих Мопдез од 1! Јуна ове год) дајући преглед историје босанске Цркве и верозаконских прилика (па аџевебопгелјр:ецве) у Босни и Херцеговини под турском владом и аустроугарском окупацијом одаје пуну част и хвалу православним Србима пи Мусломанима за њихово јунаштво раније и позније доба. А професор Лијешког университета у Белгији г: Емило де Лавле, члан Српског ученог Друштва, и чувени зналац друштвених и економних наука на западу и у Словена, члан Инштитута међународног права и т. д. саопштавајући у истом далеко раширеном и уваженом пернодском издању (Њеуџе дез дешх топдез од 15 Јуна и 1 августа т. г. у чланку Еп деба еб ап деја ди Папше) своје белешке с пута по југословенским земљама не помиње нигде име српско у Босни, но само хрватско и југословенско, говори топло и с највећом хвалом о аустроугарској окупацији и препоручује, отворено да се што скорије изврши спојење (анексија) тих земаља са дуалистичком царевином. Па што је још чудније и жалосније, овај јевропски научник каже са задовољством, како је он «на супрог мишљењу својих либералних пријатеља у Инглискоје још раније доказивао, да је присаједињење тих турских (управо српских) земаља суседној великој царевини права политичка потреба. МИ тако говори човек, кон је недавно свратио на се пажњу образованог света на западу не само својим широким слободоумним и на друштвеној правди основаном економним начелима, но и својом значајном расправом „О будућности католичких народа» (Пе [/ ау еп!г дез репџр!ев сабћолћацев. Еде 4' веодоппе в0с!аје. Раг Ет Пе дв Сахе1]е у е, Метбге де | Тозшце де дгоб тпсегпапопа!] ес. рабЦве дапа Џа Ееуце деВе!21дче, Јапујег 1875).