Godišnjica Nikole Čupića

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 28

обичан сеоски колник кривуда он по високоме пољу међу масама Кара-дага и међу подаљим нижим висовима преко Пчиње с друге стране.!) Масе Кара-дага биле су врло зани"мљиве. Са стрмим као градски зид обронцима оне су се спуштале у неке мале потоке, а с њих је дувао студен ветари хладноћа, тако да нам је ту било хладније него јуче, ма да је дан био очевидно топлији. Те висије су на картама забележене именом Узунџова, што значи Дуго Поље; право им име ми нисмо имали прилике сазнати, али смо се уверили да је дуго и предуго, и да се преко њега врло тешко путује. Наши пратиоци нам приповедаху да је ту увек хладно и ветровито; да се ту може озепсти и о Петрову дне, а да је зими страшно. После прилично дугог и спорог вожења угледасмо пред собом на другој страни долине испресецане "масе Кара-дага и под њима два три села. Под самим висом једног таког огранка виђаше се манастир Матејч, који се час обмотаваше у магле, час се кроз њих провиђаше, а час их сунце с њега разгоњаше. Чудну слику чињаше манастир нама, који смо га с виса с друге стране посматрали. Испод њега је село, опет Матејче, на нижим падинама исте терасе. Али они који су пре нас осећали дужину поља и дали му садашње турско (не знам за сад да ли и српско) име његово, заборавили су да се обазру и на његову висину , ма да се она са стране Куманова не осећа. Од најзанимљивијих страна тога поља заиста је његова висина, са стране Скопља, што очевидно показује колико је ниже и колико жупније Скопље од свију места што су му на северо-исток, у

Т) Леон Хугонет зна за два пута из Куманова у Скопље. Стари му пролази кроз долине, а нови кроз пусте висије. Овај последњи је краћи, Га Тигуше тсеогпџе, Раглз 1886, 110. Ми смо у осталом имали прилике да видимо да има још један пут, али је то био напуштен друм, преко виса, тако рећи паралелан са садашњим обичним колником