Godišnjica Nikole Čupića

5 ГОДИШЊИЦА >

је па да му остане име вечно записано у повесници |

народа свога. И ми баш то и хоћемо да разгледамо. Неђе нас се дакле тицати ни његов приватан и политички живот, ни каријера његова у служби државној, ни његов многоструки рад по другим струкама, него

морамо се вратити на време пре. њега, морамо разгле-

само педагошки рад његов. А да би се он оценио боље,

5 о.

“= >

дати стање основне наставе како оно беше у Србији

пре Стеве Поповића.

Старији су људи и данас живи сведоци онога доба, када се азбука учаше по именима појединих слова:

„28“, „буки“, „вједи“, „глагољ«“ итд. а одмах у другом

делу буквара и словенска азбука, која беше припрема, за главне предмете старијих разреда »„Часловац“ и „Псалтир“, по којима се и ђаци зваху: часловци и псалтирци. Од осталих предмета учаше се још: „Граматика“, „Рачуница“, „Земљопис“, „Историја“, „Свештена Историја“, „Катихиз“, и нека „Ошшта Знања“, о природи. А све ово без икаква разумевања, из књиге, мртво, у голим речима, „одавде довде“, напамет. Учитељев посао беше: да задаје и преслишава, да кажњава оне који нису научили и да одржава ред страхом и прутом. А о разумевању онога што се учило, о васпитању и облагорођавању срца у деце, о здрављу, 0 Фивичком развитку и о каквоме спремању деце за живот не беше ни помена. Било је потпуно онако, како бесмртни песник вели:

„С књигом свани, с књигом и омркни, „Седи бубај, па на књизи цркени!“ „Па их онда из скамије вуци.

ЈИ туна их к'о скотине туци,“

А да би ствар била још гора и учење још теже, и те књиге не беху написане на лепом нашем народном

језику и с данашњим простим и лаким правописом,

него на некаквом вештачки створеном „славено-серб- __

скоме“, с тешким правописом словенским. И сами учитељи беху потпуно неспремни за, свој посао. Међу њима

једва да беше неколико учитеља из сомборске учи- ~

“ „

~ ~