Godišnjica Nikole Čupića
4 ГОДИШЊИЦА
нас с ове стране Саве и Дунава. И, као што је познато,
Натошевић је после једне мале ревизије поднео министарству оштар извештај, у којем је изнео све ништа-_
вило што га је нашао по школама. А да је и ово утицало да се поведе већа брига о школама и спреми њихових радника учитеља, то је извесно. После топчидерске катастрофе 1868 за министра просвете дође вредни министар Матић, који прихвати ову идеју, убрза покрет у овоме правцу и у Стеви запази необичну снагу за то. Те године у јесен почели бу и учитељи београдски ја држе своје зборове, али без одређена циља и правца, и завршивали су их увек личним задевицама и свађом. Ни сам министар присуством својим и упутима није могао да раду ових зборова да бољи правац. Онда се јавља на њима Стева с његовим практичним предава-
њима из рачунице. И за све време, док је он држао
ова предавања на њима, све је било у најбољем реду. Похода је била и од стране учитеља и учитељица и од стране остале публике тако многобројна, да је највећа учионица старе школе код Саборне Цркве, где су се обично држали зборови, била дупке пуна. И сам је министар Матић чешће походио ова предавања а једанпут је дошао и кнежевски намесник Јован Гавриловић.') Стева је толико умео да одржи пажњу и учитеља и публике, да су сви били очарани. Онда, кад су сви мислили да се рачун без таблица и правила напамет не може учити, на овим предавањима су видели, да се и рачун може предавати с потпуним разумевањем, очигледно, без мртвих и тешких апстрактних правила пи механичкога учења напамет. И Стева, је све ово доказивао не само на рачунаљци,) коју је он први и донео
у Београд па тиме и у Србију, него и на самој деци с
којом је радио. Многи су одрасли па и сами учитељи
тек сад разумели много што шта у рачуну, што су пре х
радили потпуно бесвесно, не разумевајући зашто; и сви су излазили с ових предавања као очарани. Збор се дакле не само упутио путем којим треба да иде, него
') И, ко зна да се нок. Гавриловићу још овде није зачела мисао, да по смрти својој све своје имање остави учитељској сиротињи...
2
%) Ово је била руска рачунаљка. Она је после и остала у тој школи, те се и данас у њој налази. Доле у сандучету, које служи као постаменат, били су шупљи ваљци, цели и исечени, за разломке,