Godišnjica Nikole Čupića

у У А те ува ме ИНИИ И И НЦ

230 ЗУЕИа Годишњица 2"

великој српској добротворци, кнегињи Јулији, која га је новцем подарила, када је, 21. новембра 1864. г., походила шабачку гимназију, и то баш онда, када је приморан био оставити школу због велике оскудице».!

После свршених студија постављен је 17. августа 1870. за суплента неготинске ниже гимназије; 1872. премештен је у учитељску школу у Крагујевац, која је 1877. пресељена у Београд.

У Београду Ковачевић је интимни пријатељ Стојана Новаковића и с њим једини човек, који овде осамдесетих. година хисторију ради интензивно и са нспомућеним ин-.. тересом. Панта Срећковић, добар родољуб, изишао је. одавно из науке, и ако је као наставник Велике Шкоде | био најпозванији да је држи на висини; Чеда Мијатовић, одвише ангажован у политици, дао је са Ђурђем Бранковићем главну меру своје вредности и после тога није више ни“ улазио у теже хисторичарске послове; Иван Павловић, бистар али брзоплет, био је према Ковачевићу стално непријатељски расположен ; Нићифор Дучић, Милош Зечевић, · Јован Ђорђевић и други беху мање-више корисни дилетанти. Пошто је издвојио Новаковића, Љ. Ковачевића и Н. Дучића, Светислав Вуловић у једном занимљивом писму И. Руварцу, 9. маја 1885., пише ово: «Кад одбијете Милојевића, који је у Лесковцу, Милићевића, који и ако вам успише што о оном писму вашем у Наше доба, неће вам много вредити, јер се он нарочито не бави историјом, П. Срећковића и Јована Драгашевића (који се у питањим« срп. историје скоро у свему с Пантом слаже) и који ће, од сада особито, тешко и у чем бити уз вас, колико онда: остаје овамо још «софта», којих би вас суд о вашем писму могао интересовати Колико их још у опште остаје, који ће оно ваше писмо читати %»2

Вредан и окретан Ковачевић убрзо постаје једна потреба друштва и ми га наскоро видимо као члана свих могућих наших установа и задужбина. Он постаје члан Српског Ученог Друштва, члан Просветног Савета, члан одбора Чупићеве Задужбине и његове расправе у Годишњици чине један од делова њеног најбољег садржаја; улази као члан

' Годишњак (С. К. Академије |, Београд 1888., стр. 241—2 = Бранково Коло, ХУ, 1909., стр. 302.