Godišnjica Nikole Čupića

, МЕ И | МУ И сету с У МАУ ту МУ

с ИН) У Љ ~ 1

_ Љубомир. Ковачевић. | | 291 54

одбора Задужбине Илије М. Ила њи и чак као; члан Позбришног Одбора; после бива одборник. у друштву Св. Сане, агу Српској Књижевној Задрузи и председник. Међу 16 првих академика, које је 5. априла. 1887. именовао краљ Милан, био је и Љубомир Ковачевић. Иза тога, после пензионисања Панте Срећковића, он. долази и за професора српске хисторије на Велику Школу и:'почиње предавања 14. марта 1894. После годину дана улази у: кабинет Стојана Новаковића као министар просвете и остаје у њему, до марта 1897. Ту прилику употребио је, да са: Академским Саветом изради извесне промене закона о устројству Велике Школе и да их проведе. кроз Скупштину и узаконџ. Универзитетска хроника бележи те измене као знатну стручну корист, с једне стране ради факултетских промена по гранама сродних наука, а с друге што се настава «знатно примакла правој универзитетској настави тиме што су ученици морали радити и у семинарима, заводима и лабараторијама». Осим тога, тада су образовани факултетски савети, створена професорска хијерархија и Великој Школи дато право, за које се дуго борила, да сама себи бира наставнике, а да јој их министарство не може наметнути. После отступања с министарског места Кова чевић се поново вратио на Велику Школу, да с ње и опет 1901. у кабинету дра Мих. Вујића, дође за министра просвете. Већ 14. децембра те године он је Скупштини поднео пројекат закона о Универзитету, али га није провео, јер је наскоро отишао с тога положаја. Постао је после сенатор и био то до промене устава. На Велику Школу није се више враћао и 1903. би његова катедра подељена између Г'. Ст. Станојсвића и 1". Љуб. Јовановића. 1912. постао једдржавни саветник једногласним закључком Народне Скупштине. Најдуже и најревноснијс радио је Ковачевић у Академији. Од 1900. он је секрстар њеног одсека за друштвене науке, од 1904. благајник, а од 1. јануара 1906. до 1912. главни секретар. Он је запослен у највише одбора и негови су реферати најчешћи. 30. маја 1908. поднела су три Љубомира, Ковачевић. Стојановић и Јовановић, Академији

1 Споменица. о отварању Универзитета, Београд, 1906.

стр. 10—1. 19“