Godišnjica Nikole Čupića

202 "у | __ Годишњица Ка

предлог, да се крене Историјски Зборник и већ 5. јуна тај је предлог био примљен и образован одбор за то. Као прва књига имао је бити Српски Дипломатар који ће почети са листинама Немањића. Тај наум, како се зна,

није остварен ни до данас. Уопште и Ковачевић, као нај- _

ревнији у њој и као најпозванији по свом положају да се

заузме, и наша Академија сама, не могу избећи прекору,.

да за систематску организацију посла око проучавања наше хисторијске науке нису учинили не само онолико, колико се требало и што је била прва дужност скупа, који ради колективним силама, него чак ни приближно онолико, колико се радило на блиским“ странама око нас, у Загребу, Нешти и нарочито у Букурешту. Доста је само напоменути, да је мађарска академија спремала српски дипломатар за свој одсек издања познат под именом Раггев Адпехае,. па да се види, колико смо ми били изостали и како смо могли доживети једну непријатну научну срамоту. | За време СветскогРата Ковачевићу није успело да се спасе

из земље и остао је, да подноси многе невоље под туђинском управом. И тада је. како смо обавештени, хтео да буде од користи и спасавао је неке делове Државног Архива и Академијиних списа, који су били у непосредној опасности да потпуно пропану. Мимо многе своје другове доживео је радост, да види своју Србију поново слободну и да чује за српске заставе победоносно забодене на касарнама Темишвара, у срцу старог Баната, куда за много векова није ступила победничка нога српског војника. Умро је 18. новембра 1918: О Љубомиру Ковачевићу, чији је таленат подједнако цењен од свих, интимна је карактеристика дата у неколико махбва и од његових пријатеља и од његових противника и сводила се у главном на оно, што је Вуловић са из-

весном другарском слободом казао у већ спомињаном писму

Руварцу: «лукавији од калуђера», «у опште само купује, а ништа не продаје (и ако што продаје мора да је полован сспап)»; «иначе красан човек, вредан, зналац, поштен»,

(Они, који су имали прилике да раде с њим и да га по-

сматрају на послу, једнодушно причају о његовој потпуној

заинтересованости за предмет којим се бави и о занимљивим афектима, у које га он доводи. Кад је, казивали су ми, ваопнтавао једном приликом у Академији један свој