Godišnjica Nikole Čupića

» о РУР. " У

УРА Е у се | · три српска говора». Од тада, пуних четрдесет година, ње-

тово се име налази безмало у свима часописима, у днев-

__ним, књижевним и стручним листовима, у предговорима

појединим научним или белетристичним књигама и т.д.,

не рачунајући рад у многобројним одборима, у просвет·" ним и културним удружењима, уреднички или редакторски посао и подоста послова друге врсте, који су му у поје-

ДИНИМ приликама 'поверавани. Дајући о себи податке за Годишњак С. К. Академије,

Иванић подваја целокупан свој књижевни посао у ове

врсте: рад на језику, књижевна кришика, прилози књижевној псшорији, просвешно-педагошки чланци, уређивање књижевних часописа. |

Најглавнији је његов рад на проучавању језика, онај рад шта га познају само стручни узани кругови. То је, у првоме реду, купљење речничке грађе, започето, по упуту Ђура Даничића, још године 1874. На овоме послу радио

_ је Иванић све до Даничићеве смрти (1982.), помажући по"негде и у уређивању самога Вјестка. Извештај у Кади "помиње га као једнога од три главна Даничићева помоћ-

ника на овоме послу. По прекиду од 12 година, Иванић је наставио проучавање језика у Лексикографскоме Одсеку Академије Наука, у коме је провео трећину свога века.

Главни рад Иванићев у Одсеку било је старање о прибирању речи за велики речник Академијин. Одсек је, по предлогу академика Стојана Новаковића, основан 1893. год., и одмах је у њему почело прикупљање речничке грађе, с једне стране, бележењем народних израза и скупљањем речи, било појединачних, било целих збирака, а, с друге, обележавањем и исписивањем речи у књижевним текстовима ХУШ и ХХ века. За први посао, Иванић је, поглавито по Новаковићевим гледиштима, израдио правила о купљењу речи, и све поднесене збирке подвргавао рсвизији у духу њих правила; а што се тиче прибирања речничке грађе из штампаних књига, не само да је Иванић тим послом непосредно управљао, већ је сам избележио највећи број речи, прегледавши око 3000 табака разноврсних текстова. |

Та дуго и стрпљиво прибирана грађа, срећним случајем, сачувана је у рату. По извештају о раду Академије