Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, Sep 15, 1928, page 152

Mladić

Živi neki mladić u Parizu. Naivno je to biće, bez iskustva, prostoga duha. Što oko sebe vidi, ostavlja u niemu snažan dojam. Doiam priprost i iednostavan, kao što ie i oh priprost i jednostavan. Uoči li koji fakat, prosudit će ga Samo s one strane, s koje ea je. vidio. Ta on niie nikad pomislio, da svako zbivanie može da se ocijeni s više gledišta, da svaka medalia ima dviie strane, od kojih le iedna svijetla i blieštava, a druga tamna, veoma famna.

Prošetao se mladić Šamp Zelizejima. Šamp ZŽelizei je aveniia, ukrašena krašsnim drvoiedom. Malo ima tako krasnih šetališta u Evropi. A Evropa je kulturan, što više, luksuzan kontinent.

Mladić se uspeo na Ark de 'riomf. Dugo ije staiao na platformi slavoluka i divio se vidiku, što se pred niim pružao. Stotine i Stotine svieti jaka razasipale su raskošno svijetio. Hiliade i hiliade automobila iurile sn cestom. Od Plas de la Konkord prema Etoalu tI natrag. Divnim redom prolazila su kola za kolima, a niemu se pričinialo da neka silna moć pokreće SVIM fim zZbivanicm podno miegovih nogu, koje time poprima sliku dostoianstvenie Smirerosti i sredenosti. Dokle mu ie oko sizalo, do Obeliska na Plas de la Konkord, svuda ie vladao red, svuda slaj. Obelisk se izdizao nad tim čudom liepote kao simbol reda i harmoniie, kao · božanstvo, koje budnim okom prati kretanie svojega svijeta.

Želeći da tai svijet osjeti u neposrednoi blizini, sDpisti se mladić s visine i pođe trotoarom Elizeja.

:

Niie se prevario — iz blizine pričiniala mu se okolica 10Š privlačivijom. Ipak ie opazio neku razliku: ta ie okolina mnogo liudskija, kad jie gledaš s trotoara, nego što ti se čini s visine Etoala. Nisu io v.še nizovi kola, kojim upravlia neka čudna moć, već pojedini automobili, kojima upravliaiu liudi — njegov rod. 1 tamnije ie dolie, ljudi prolaze, guraiu' se, bez harmonije i bez reda. No niegov pogled skreme ma izloge, što se redaju iedan do drugoga. Promatrao ih ie radoznalo. Liudska ih ie ruka uredila, brižno i s pomnim nastoianiem.

I opet ie osjetio voliko čuvstvo, čistu radost nad liepotom doživliajla. Bez zavisti — ta on niie požudan.

Pro'azeći krai te čarobne ealeriie slika svih boia' i predmefa, približi se palati, iz koie ie dopirao zvuk glazbe. Prešavši ogradu pođe k otvorenom prozoru. Gledao ie dvoranu i ples. slušao glazbu.

Dvorana ie bila pima liudi. On ie staiao podaleko i promatrao. Vidio jie mnoštvo muškaraca i žena, a sve je to zaiedno davalo izgled iednolike slike. Kao na komandu bili sn svi muškarci odjeveni u tamno crno Odijelo, kroz koje ie svijetlio dugi biieli trak košulie, kao na komandu imale su sve žene toalete bez rukava. iednako izrezamoga dekoltela i kratke suknie. |I opet jie pomislio na onu čudru snagu, koia dovodi u harmoniju te različne stvorove.

Praćena decentnom muzikom kretala se na podiiu plesačica... *