Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, Sep 15, 1928, page 201

Hile zabavc i duševno zadovolistva, nego sprovesti jedno Dposlije podne u ovakovoi grupi. Niie nas bilo brige za druge kad ie nama dobro! | mi smo ostali u tom naivnom slivaćanin DOtpunu godinu dana, Možda ie i dobro. da nam mije nitko tokom lanjske godine Otvorio oči, da probiiemo ovu našu usku ogradu, pa da u zajednici s drugima istoga cilia nastavimo radom, ler bi se moglo dogoditi, da se hoteći naiedamput zaokupiti sve, izgubimo u toj velikom moru. Zato ie ispravan postepeni razvitak našec društva. Nešto utiecaiem predavania o židovskim temama i debatiranjienı O različitim Žžidovskim pitanjima. a više razmišlianiem. pojedinci primili su različit stav prema cionizmu. Sad sit se tek Literarni sastanci mogli obazreti ı oko sebe, ier ie bilo literaca, koji su bili Svijesni svoje zadaće. Međutim došla ie druga godina našegz rada. Nakon što ie feriialni odbor uvelike agitirao za društvo i spremao se, da novim silama započne radom, sakupio se u Literarnim sastancima liiep broi članova. Ali dogodio se neočekivani obrat. Nestalo ie intimnosti, koja ie karakterizirala prošlogodišnje sastanke, sijela su postala ukočeniia. Dakako da su stariji članovi postali Tic-. zadovolini, a pogotovu se nikako nijesu mozsli zadovoljiti pridošli. Išli smo za tim, da napunimo naše prostorile članovima, ier se kaže, da Literarni sastanci trebaiu biti društvo. koje će okupiti sve srednioškolce u Zagrebu. Dakako da ovakovo društvo ne može zadovoOliiti svakoga i stariji su razmišliaiući došli do tog uvierenia, da II Literarni sastanci ne mogu više pružiti ono, za čim idu: postali St preuski, a osim toga izgledalo ie, da ie sve zajedno igra društva. Nekima se već nadalo pitanje: Čemu Literarni sastanci? ij zaista izgledalo ie, da će ih opet nestati. Ali erupa užeg kruga literaraca. koia ie započela radom ioš prošle godine pod vodstvom Slavka \Weissa, a ove geodithe radi sa Otto Grossom. ta.ije Srž društva. | dok će te grupe biti nema bojazni, a ni pomisliti ne treba na propast, dapače svaki korak mora da nam ie siguran, a budući da smo mladi, ide nas da više idealiziramo, nego da gledamo na sve pesimistički.

Stoga nam ie dužnost, da se trsimo prikupiti što više članova. ler oni. iako ne će sudielovati kao iavni rademici ı pokretu. a Ono bar da ih približimo židovstvu. Velika ie stvar probuditi samo iskru, koja tinia u omladincn i kojia bi se možda posve ugasila, da niie došao ı Židovski krug, jer uviiek moramo držati na pameti, di društvo. koie ie dalo priie toliko odličnih liudi, ne smiic zamrileti, nezo mora da i u budućnosti nastavi sve Živlie i wspiešniie dielovati. = Kad prigodom tridđesetgodišniev iubileia našega drušiva razmislimo o niegovoi divnoi i tako časnoi prošlosti, kad slušamo Tileči naših stariih drugova. seniora, dok nam plamtećih očiil pričaiu o vremenu, Što su ga Droživili u našim milim Literarnim sastancima, u našim grudima Žživlie zakuca srce, diže se samosviiest. osiećamo se povezani s prošlošću društva, onako kao da smo ie sami proživili i kao da niie bilo zastoia u radu — i hnaivolili bismo da možemo nekome dati obećanie: učinit ćemo najviše. Šlo žemo moći. da budemo dostoina karika ı lancu! OSa Milan Hirschl.

201