Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, Sep 15, 1928, page 202

Iz dnevniha grupe Liferarnih sastanaha

PRVA STRANICA DNEVNIKA.

Zar ne, mi se dobro poznaicemo i miie potrebno, da se iedam drugome prikažemo? Cini mi se: da biste svi na to pitanie odgovoOfili iesno, a ia' ipak kažem: ne! Još se ne poznamo dosta dobro. Kad smo početkom ove godine nanovo osnovali »Literarne sastanke« poznavali smo se, pozdravliali smo se, možda smo katka:la razgovarali, al: svi ćete priznati. da se danas drukćčile poznalemo. Mnogo smo uže povezani. I kad smo odlučili osnovati ovu grupu, pokazali smo čvrstu voliu da se želimo ioš uže povezati. Zato ie osnovana ova grupa. Treba da se primimo za ruke. da stanemo uu kolo„ra kad iedan nešto osleti, neka zato svaki u tom kolu zna. Kad se jedam raduje, meka se svi s njime raduiemo. treba da činimo iedno tiielo. Neka nam srca kucam u taktu, da udarac bade: mnozostruko pojačan. : i

A kako ćemo se ioš uže povezati?

Samo tako, da naše duše iziednačimo. naša svojstva izraVimamo, naše opreke izgladimo. Tome treba u prvome redu iskrenosti ı ođanosti. Sloga neka vlada medu nama. ier tilelo treba Ga bude čvrsto, hoće li da izdrži svaku bolieticu.

Krai svih razlika, koje postole ima zajednička mit, što nas od prije veže: to ie naše Židovstvo. Židovstvo ie nit. koia nas ic dosada i rasiiane vezala, neka mas u budućnosti ioš više približi!

U znaku: ·iskrenosti. odanosti, sloze i bratskogz židovstva!

; j Vaš [ Zagreb, 3. nistina, 5687. Pavao. Schwarz.

- JISTRGNUTI LIST IZ DNEVNIKA.

Imam zapravo dva posla. Jedno ie pismo nekom dobrom Driiateliu, koie sam već dugo trebao napisati. a onda treba da Dišem u fai dnevnik, a ia sam izabrao radije ovo drugo. Da, ova mi ie kniica Dolii priiateli, ier će mi kasniie možda biti vodičem Života.

Nemam mnamiere, da napišem ovamo možda kakav literarni prilog. Ne! iednostavno refleksiiu. za koiu mi ie dao povoda zadnji naš sastanak, gdie smo čitali pismo iednog haluca o palestinskom ŽIVOTU.

Do sada niiesam znao mnogo o Životu u Palestini, Sve što sada znadem, upoznao sam u OvO kratko vriieme našeg zajedničko rada, a zadnji sastanak ostavio mi ie impresiiu, da su mi dosadašnii sastanci dočarali potpuno sliku života u Palestini. Ali DOsliednii puta osiećao sam nešto osobito. Do sada slušao sam sve s nekim interesom i simpatiiom, ali zadnji puta i s veseliem. Kad sam čuo, kako haluci žive napokon kod kuće. u domovini. na SVOiemu tlu, kako im se u njihovom oduševlieniu čini liiepo i Ono što ie loše, kako upravo romantičkim iunaštvV om i fanatizmom rade

202