Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

<nergija, potekla ie kao sima struia bogateći narodni život novim impulsima. iS

Medu tim liudima koji su tražili smirenje i mir „pojavio sc Jedan neofit koji ie hteo nemira i bura. Tai vesnik racionalista 18%. „stoleća preuramio ie za puno stoleće. Poiavio se u sredini vatrenmili vermika odi su liubomorno čuvali teško iskuplienu veru, S mjoml Je morao doći u konilikat. Ona ga ie proganiala, dok ioi konačno i miič pao ŽrtVOMI. | | · Tai ie čovek bio Uriel ili kako mu je prvotno ime glasilo Gabriel da Costa. Poticao ie iz asimilirane maranske porodice. KRoden ie u Oportu oko 1585. god. Obiteli ie bila katolička, pa ic i mladi Gabriel bio odgojen u strogo katoličkom duhu. U mladosti ic studirao pravo i skolastičku filozofiiu nai jezuitskom univerzitetu u Coimbri. U 25. ie godini postao kanonikom i blagajnikom iedne crkve. Ovaji se crkveni čovek odlikovao. istraživalačkim duhom i tankoćutnom savesti, prema tome i niie «udo, da ga dogmatičko učenie crkve mile moglo da zadovolii. Niemu se učinilo strašnini katoličko učenie, da ie ovek oosuđen na muke u paklu ili čistilištu kao za kaznu zbog iskonskog greha. Da Costa se udubio u proučavanie Dbibliiskih kniiga, nepr:stupačnih pravovernom katoliku, u koJima nema ni spomena strašnoi mistici O. drugom svetu: Šta ViŠe čini se, da, su u mjima obiavlieni principi zdravog zemaliskog Života, koji su bliski zakonima prirodne religiie. On oseti iaki nagon da se vrati veri otaca. Mislio ie,.da će u mioi naći ono Što ic Želio. Tom težniom obuzet ostavi zajeđno s majkom i braćom potaino Ororto i preseli se ı Amsterdam, „Sto ie bilo skopčano s veliki ·orasnostima. Tu predu ma ievreistvo držeći se pri tome Svih DrOpisa koji su kod prelaženia vredili. On promeni tom prilikoni svoje hrišćansko ime Gabrisl u Uriel.

Ubrzo se uveri da ie rabinski iudaizam koli i- svaki korak svojih vernika određivao oštrim propisima i zakonima, daleko wd pravog i nepomućenog bibliiskog ievreistva. Tek Što se otresao iarma katoličkih dogma, dospeo ie pod iaram rabinskihi zakona. Ograničen i pritešnien nebroienim obredima, čiie ie značenje bilo Više nacionalno-istorilsko mego versko, odupreo se brzo vršeniu nekih religioznih običaia. Niie ge mimalo ustručavao da: iavno iziavi, da ti obredi memainu nikakvog temelia ni opravdania u bibliii, nego da su izmišliotine »farizeia« t. i. talmudskih mudraca i rabit:.

U gcod. 1616. boravio ie Uriel da Costa neko vreme u Hamburgu, gde su mu braća imala trgovačku filiialu. Tu, u novoi SESTardskoi koloniji, izvršio ie Drvi kritički napadai na tradiciju. Poslao ie zastupnicima sefardske opštine u Veneciji (tada naivažniji rabinski sef. centar) svoie »Teze protiv tradicile«. Medu ostalin tvrdio de i sledeće: l. Običai, da se oblače tefilin, nema nikakve podloge u Tori. Ona, propisuie, da ih učvrstimo u glavi i STCU, a ne da ih kao napisane formule remeniem vežemo ma glavu i ruku. 2. Ceremoniia se obrezivania*ne vrši u rabinskoi praksi. kao što to bibliia propisuie. 3. U zemliama se diiaspore važniji godišnji sveci slave dva dana. što ie posve proizvolino i izričito protivureči Od-

233