Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

redbama „Tore. -— Pošto ie precizirao ioš meke prigovore tobožmjeg odstupania od biblijskih normi ( riteti kod slučaia »oko za oko« zamenjivali telesnu kaznu sa novčanom), podigao ie da Costa principiielni protest protiv »usmene tradicije«, jer Je 'ona stvarajući ogradu oko Moisiieve Tore, zapravo nadomestila niu noyom Torom. Na koncu svojih »teza« ZaltevVao ic od veneciidnskih .rabima ili da aa Osnovu svetoga pisma obore niegove teze ili da priznaju istinitost njegova tvrdđenia i da porade wa obnovi pravog, nceiskrivlienogz jevreistva,

Dužrost da opovrene »teze« hamburškog jeretika zapala ie lednog rabina, koji ie i sam u svoioj dubokoj nutrini bio „mučen sumnjom. Tai ic rabin bioyLeon Modena. On je mapisao kratak odgovor ı kome ie pokušao da pobiie tvrdnie Uriela i poslao za predstoinicima hamburške opštine. U popratnom pismu savetovao ie, da.se jeretik prokume i IZODĆI iz Opštine. ako ostane tvrdogzlavo kod svojih tvrdnia. Uriel ie ostao pri svome i Šta više počeo je ı javnosti da verbuje pristaše za svoie uverenje. Na to ga Vveeciianski rabinat izopći iz jevrejske Zajednice, što se bezuslovno moralo da razglasi u Hamburgu.

Cini se, da ga ie herem (prokletstvo) kojim su ga Žigosali ponukao da se wrati u Amsterdam, iako wa Tie ponukao da se pokaile.

Neum:orno ga razmišliavanie vodilo ,k ekstremnom raciona-– lizmu: · od suzbiiania obreda mprelazio ije sve više na pobiianie dogmi.

protiv TH. Pr. rabinski su auto-

Uriel ie ostavio katoličanstvo zbog mjegove tamne nauke o životu ma drugome svetu: koliko ·se ie morao da razoćara, kad ie uvideo da i u rabinsko-mističnom jevreistvu „lada to isto naziramje. On ie preduzeo. da dokaže, da Moisiievo versko učenie ne pozmaje dogmu o ,odmazdi na onome svetu. Napisao ie iednu kniign o tome i Čini se da ie pokazao neke izvatke iz nie svojim prijatcljima. Jedan njegov priiateli koji za ic izneverio, amsterdamski lečnik Samuel da Silva napiše iednu raspravu (1613.) na portugiskom jeziku, u koidi pobiia niegrov knjigu, kojia nile ioš bila ni štampana. ,Pasprava o besmrtnosti duše, da razotkriie neznanie ledncga protivnika« glasio ie maslov rasprave). Amsterdamski raDimat izrekne ,herem mad »Urielom Abadat«, kocii ie već pre bio izopćen :od venec%ianske i hamburške opštine radi svog ieretičkoz učemia i mišlenia. Strogi ie herem zabranjivao i maibližim srodnicima svako opštenie s ieretikom. Uriel koga se to duboko kosnuio odluči da izda n havnost svioie delo i da pokaže prcsivnicima motive tobožniegz krivoverstva.

Kniiga, napisana portugiski, izašla ie n Amsterdamu godine 1654. pod maslovom »lIspitivanie farizeiskih tradiciia u poredbi sa pisanim zakonom«. S obzirom ma činienicu. da ie ma temeliu sVĆtoga pisma pobilao. besrmfnost duše, te dogme i hrišćanstvu svete, odluči amsterdamski rabinat. da tuži pisca državnom sudu radi Širenia opasnog bezverstva. Uriela zatvore u tamnicu, ali na nastoijanie rodbine puste za iza nekoliko dana opet na sloboda. Platio le novčanu globu, a primerci niegove knjige bili su spaliemi.

234