Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Od tada 'ie život izopćenog mislioca bilo samo mučenice. Jcvreji i hrišćani sretali su ga istim mepriiatelistvom, a ni sami srodmici misu drugačiie gledali na otpadnmika od ievreistva, Osamlıien i napušten od 'sviiu, tražio dje utehu sad n religiji sad u filozofiji, dok konačno miie našao neke potpore u deizmu i u teoriiu o »zakonm prirode« (»lex naturae«). Dokazivao ie: Pozitivne 'se religiie, jevrežstvo ji rišćanstvo podudaraju u mnogim pogledima S DTrircdenim božaskim zakonima ćudorednosti, ali imaju mumogošta Što im protivureči: budući da Bog ne može da zapadne sam sa sobomi u protivurečnost moramo se pre da podredimo Bogu prirode | raZuma nego Obiavleniu i tradiciji, Jasno ie da ie ı onim prilikama takav način mišlenia osuđivao da Mostu ma osamljenost.

Progonienie i samoća tištali su niegovu dušu: osim toga raZilaženie sa braćom dovelo ga ie ma rub materijalne propasti. Lo 1e sve delovalo ma mjieca tako, da je n času slabosti odlučio da moli ralLine za oprost. God. 1633. .reše, ga prokletstva. Ali pokajnik iza dugoga lutania miie bio više ı staniu da. postane pravovernim članom opštine i da vrši verno sve tobrede i običaie. Mabini koji st valida hteli da se smiri i učuta nisu na to obraćali pažniu. Ali taj ie mir bio kratkotraiam. Jednoga su mu widana izjavila dva hrišćana nameru da predu na jevrejstvo i upital, ea za savet. On ih .ie odvraćao od rrelaženia tumačeći im ida će 'time samo natovariti na sebe teški iaram. Rabini koji su to dočuli pozovu ga na odZCOVOTnost i zaprete tvrdoglavom grešniku da će ga ponova da izOpĆe, ako ne učini iavnu pokoru u sinagogy i ne podvrgmne se svim pohnižujiućim ceremoniiama ikoie su s tim u vezi. Uriel ie ostao nepokolebiv i zato ga |DOmoOV.O0. iZzOpće.

Progonieni se ieretik nađe odiednom u zrakopraznom DTrOstoru: na ulici su ga svi izbegavali kao kugu, psoval, i ismeljavali; srodnici se nisu usuđivali da pokažu ma i naimanju brigu za onoma koga ie teretilo prokletstvo sinagoge, Šest ie godina bio izložel ioi torturi. što ga ie konačno: shrvalo; -da bih učinio već iednom krai tim mukama. rristao ie da vrši iavnu pokoru (1639.). Ogorčenost koiom on sam slika svoje poniženie ie posve razumljiva. »Ušao sam u sinagogu koja ie bila puna znatiželinih liudi i žena. Kad ie bilo vreme, popeo sam „se ma propovedaonicu, kojia se izdizala usred Ssinagoge i, pročitao glasno od niih (rabina) sastavlienu isroved. U nioi sam iziavio, da sam vredan slostruke smrti zbog počinjence zločina protiv vere — i zatim sam se zavetovao da Ču ispunit' sve što će mi kao pokoru dosuditi. Kad sam dovršio čitanie siđem s prorovedaonice. Tada stupi glavni rabim, k meni i šapne mi da se povučem u kut sinagoge.,Kad'sam to učinio, reče mi DOslužiteli da se svučem. Ja se svučem dc polasa, pokriiem glavu maramom., skinem cipele i obuhvatim rukama 'stup, o koii mi sada poslužiteli sveže ruke... Na to pristupi predmoliteli i odbroii mi 39 uobičajenih udaraca... Pri izvršivaniu (kazne) zapevaše jedan psalam. Zatim sednem na pod, a propovednik ili haham (mudrac) izađe preda me i rekne, da sam rešem prokletstva. Ja se opet obučem i dođem do ma praz sinagoge. Tu se pružim, a poslužiteli i pri tome podupirao moiu glavu. U tom sam položaiu ostao, dok

235