Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

nisu SVi prisutni izašli na vrata, prelazeći preko moga stegna. Kad ie sinagoga bila potpuno prazna, smeo isam opet da ustanem. Poslužiteli kojii me ie podupirao očisti -prašinu s mene i ia podem kući«... Posledica ie iavnio pretrpliene sramote bila da ie nesretni OREOVIK, DVI IV) duševnu ravmotežu.- U nastupu sumora i sete učini kuršumom kraj svome Životu (April 1640.). Od dva kuršuma, iedan ie upravio na iednog rođaka, koib-ga ie naiviše proganiao, tai je promašio, — drugi koji ie sebi dosudio činio je SVOice,

Pred smrt napisao ie Uriel da Costa svoiu biografiju sa ironičnim maslovom »Primer čovečega života« OExemplar humanae vitae«). U strastvenim ie rečima dao oduška svoioi mržnii prema »farizeiima«, prema onome mnoštvu zasleplienih lažliivaca koji su se udružili da niega, prosvetlenog borioca za istinu 4 vesnika uzVišenih, ćudorednih »zakona prirode«, prisile da izvrši sramotno jzdaistvo samoga 'sebe.

Uriel da Costa bio ie nestalan karakter, bez. čvrsto izgrađenog mišlemia: Covek koji niie bio ın stanin da sačuva svole mišlenie do konca i da nosi posledice. toga. On miie bio mislilac koga vode ideie | nazori; kod mujega ie osećanie prevladavaloc. Došao ie do velikogz glasa više po literarnim obradama mego po tragediji svoic vlastite ličnosti.

U tragičnoi sudbini Uriela da Coeste odražava se pra-iragediia čovečlje ličnosti, — one ličnosti koia se uvek s nova diže protiv istoriski nastaloza reda, ler ona ne može da prizna cili koji ie u tim organizacionim formama 1. i. samoodržavanie zajednice. Ona u njima vidi samo teret konvencionalnih običaia. Drugim rečima tu nam izlazi pred oči borba idividualizma protiv sociialnoz uredđemia koie, bilo po prirodi bilo zbog liudskog nerazuma, nameće GOkove slobodnom individuu, niegovom mišlemiu i savesti. Kasniie, biće pokušaia da se to pitanie reši: u 18. st. sredstvima racionalističke filozofiie koia se poziva na zdrav čovećii razum, u 19. st. politićkim liberalizmom i demokratiiomi.

Međutim ie usprkos svih pokušaja ioš ı danas merešen ial večni problem: pomirenie individualne slobode s iednom ČVTSTO vezanom socijalnom celinom, s narodnom ili verskom zajednicotl.

Po Šimeonu Dubnovu S. HR.

——0 Ke HG -K KK

.Na Ekraju krajeva nemojte da zaboravite, da mi ne polasimio na e zbog neke male grupe idealista, nego da hoćemo riješi židovski problem i opći čovječji problem (pa ma i djelomice). Pofrebna je velika propaganda, ali ne riječima, nego činima, (jelo, Phoje će svatko moći (da vidi. ..«

Jose} Trumpe!ldo?7.

Svijest, da ie židovski narod spoznao, da se naš život mora da stvara radom naših rubu, golema je i lijepa moralna potpora našeSa Fada u Palestini.

A. D. Gor (oi.