Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
vijeka
LL a) &S idt Gi dJ. ISO. =iDl
Teče gdjehad mutna, gdjebad providna. Ne pita sa zabone, mne niart za uredbe. Nekad blago natapa polja, nebad se prelijeva, pa ih pustoši, prije nego je (dozrio plod.
Zna li, zašto čini jedno, a zašto) (Ir ugo? Zna li pravac putu? Da ga znade, ne bi čas vijugala, čas išla u pravoj cr fi, čas se penjala, čas se spuštala. A ipab joj je pravac odr edjen morem. Golemo je 110Tre, pa zafo i nije tako bitno, da li će se usuti u ni malo sjevernije ili južnije, malo više s lijeve strane ili s desne. Glavno je, dd, dode do mora, da ne presahne na putu, U pijesku. To je jedina nesreću, koja može da je stigne. A ako prije mora naiđe na (i uvu FIjeRbu, Iaču ili srečćniju od sebe, pa se izgubi na njoj? Ona će i u tudjemu Roriti izmiješana s drugom vodom da se saspe u more.
Zašto da se muči razmišlianjem o Sebi. Neba je drugi mjere, ako hoće. Neka joj vele, da je plitba ili da ie duboba. Kao da će, {Oi pomoći saznanje, da je plitka. Zar da se sama zaustavi, dob nabupi više vode, pa da bude dublia! Možda će ijoj udes negdje podici brat, koja će je nagnati na mirovanje. Nakupit će se sromade vode, ia onda uz šum tI buku razvale ustave, da rijeka poteče silnija i dublja nego prije. Ali sve mi se čini, da ie ova dubina samo časovita. Opet će rijeka postati ona ista ı teći prirodjenim fobkom, Pbakho ioj je Odredjen od početha množinom vode i naravlju fla, hojim protječe.
Nesdje će je mudrijaši natjerati, da im obreće botače i daie snage. Drugsdje će u nju Sasutt tvorničhi hanali sav smrad i gad SVojih ufroba. A rijeka će Sve fo primiti ma sebe i u sebe i teći prema moru.
Hvalit će je ljudi, Sdje mirno natapa polja i vrši horisne poslove. A sdje Se uzbumi, pa izrovana, burom počne da valia bamenie sa dna i da sa baca na obalu, bit će im strahom i hletvom. Izbaci li mediju kamenjem i muljem koju Dbisernu šholibu, pomirit će Se i S nien m burnim Dbjesnilom otkrivši i u njemu Rhorist za sebe.
A ona sve teče ı teče ne pitaiuči, donosi li ovomu ili onomu. P0risti ili štefe. Njena je čeznja goni b moru. Ovai naobo nevidljiv i neodredjen pravac fjera joj vodu, stvara joj Sfruju. l
U nioi se ljesbkaju zvijezde i liudi, hrajevi i životinje, ali to ij nije Svrha.
Natapa polia, soni hotače, ali to o} nije cilj. .
Pravac je ljudshim putovanjima, vezuje udaliene brajeve, ali fo 10j nije Smisao.
Svrha, cili ı smisao njen ie more i ušće morsho.
Sfogsa jie život njen m Pbretnji, u dijelu. Kad mora da se odmara, da zastaihkuie u strujianiu, mrmore fiho ı duboko valovi njeni ftnžaljPu O umornosfi, hoja bi mogla da je prefvorti uı baru. A rijeci nema jušta mrže ı sadnije od bare. ! samo jezero čini {oj Se ne(dostojnim 1mVvorom, Iz hojesa tezi Što prije da polefi prema moru. Kad prebrodji
237