Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Rosenield: Evo ti kašica. (Vraća se k prozorčiću.) Goldstein 61. Lea, kasice su od Grossa i Silbersteina. e . Lea (se veselo smiie): To je vrtlog — pravi vriloz!

IX. PRIZOR. (Dosadašnii i Levi.)

Levi (ulazi čudno odievem: ma glavi državna poštanska kapa, ali s vidljivim Magen Davidom: nosi neke Vrste poštarsko odiielo, izmiiešano sa starim civilnim; poštarska ic torba sva puma): Tru-tru, tru-tru, DOštar ic tu!

Beniamin (pokazuie prstom na Leviia): Joooi!

Rosenield: Što ie to?

Lea: Gospodin Levi?

Đavid: Gospodin Leyi!

Levi: Šalom, gospode i gospodo, dopustite, da vam se prikažem u SVOIOI novoi iunkciii. . David: Što? Postali ste poštar? | Levi: Jest — na intervenciiu gospodina predstoinika. Državni pod-pisnio-

noša i pomoćnik za židovsku poštu.

Rosenield: Kako, kako to, ia to ne razumuicmi

Levi: Ima toliko židovske pošte. otkako ie u nas izbio cionizam, da sec pošta ne raspoznaic u tome vrtlogu.

Lea: |I Vi ste — :

Levi: Jest. ako dopuštate. Ta sad ie svaka židovska porodica pretplaćema barem na ijedne cionističke novine — a koceliko tek ima pisama od rođaka iz Palestine —

Đavid: Ali unitorma, tko Vam ie dao unitormu”?

Levi: Kapu mi ie prodala udovica pokoinoz poštara Jove | — bio ic veoma pošten, samo ie previše pio. A ostalc ic komponirano po moiim

vlastitim nacrtima.

Rosenield: Jesam li ia poludio ili Levi?

David: Sjaino, siaino. (Iza prozorčića mrmliaiu: Sto ie? DĐalie!)

Lea (govori kroz prozorčić): Samo časak — dobili smo službene pomoći. (U sobu.) Aide, Levi, na: posao! L

Rosenield (trči k prozorčiću, kroz koji pružaiu pola tuceta kasica): Samo časak, već ide! '

Đavid: Gospodin Levi, Vi nam morate pomoći!

Levi: Ja? Zašto da ia Vama pomažem? S.e bi ću pomoći! Tu ie vati "skupliena čitava općina, ia ću iednostavno tude razdiieliti poštu. (Ide k prozorčiću.)

Rosenield: To ne ide!

Levi: Ide posve dobro! Evo odmah za Vas pismo iz Jerusalema i Šest novina. (Žuari se dalie do prozorčića.) A tu — tko ie na redu? — (Gleda kroz prozor. a David i Rosenteld ga zadržavaiu.) Liubim ruke, gospodo predstoinice. imam za Vas — :

Lea (ima pune ruke kasica): Gospodin Levi, gospodim Levi!

Rosenield (odvukao ga od prozorčića): Čuiete, to ne ide ovako, tko će pomoći moioi kćeri?

Levi: Tko? (Otkriie diečia kolica. dotrči do niih, pa ih dogura do pisaćega stola. Uzme iednu kasicu s prozorčića, pa ie metne u kolica.) A čemu ie diiete tu? Tako, diiete, evo ti prilike, da već sad radiš za izgradniu domaie. To ie velika miceva! (U koligaria se uspravlia dijete, mnogo prestaro za kolica, pa uzima kliktaiući kasicu i pravi niome paklenu buku uz pripomoć Beniamina. Iza prozorčića biva mrmilianie SVE ghlasniie.)

Lea (zapadne u grčevito smiianie.)

David (pliešče rukama): Hedad, hedad!

Rosenjeld: Tko bi to sanjao? Ako ss to nastavi, ioš ću poluditi. (Ugieda. dr. Kovača.) Mili Bože!