Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

za niegov heroiski patos želiezna piesma O kovaču koji kuie budućnost i naviiešta dolazak mašiiaha. On pogada atmosferu židovske melodiie bez ponavliania i modifikaciie tradicionalnih motiva. Ima specilično Židovsko sazvučicć koje će lako svako osietiti, ako ič slušao samo nekoliko tonova sinagogalne muzike. To proizvodi Milhaud vlastitom intuicijom. U svojim obradbama Židovskih narodnih pjesama O.Chants populaires hćbraiques«, izišlo kod MB. Schotts Sohne u Mainzu) i u ioš prilično malo poznatim »Poemes Juifes« (izišlo u istom nakladnom zavodu) kao i u svojim dviema najnovijim picsmama »Himna Cijonu« i »Jisrael živi« Milhaud pokazuje divno sazdan i dosliedno izgraden stil. Niegova ie melodika istodobno liupka i snažna. Niegovo uho sluša sve do centra antikne Žžidovske muzike.

Aleksandar Veprik

Tai se mladi Moskovac razlikuie od većine svojih židovskoruskih drugova po tome, te ie u daleko manjoi mieri od njih podložan utiecaiu Skr ia buina. U niega više nema pasivne, apatične i melankolične lirike ovogz veliko Kusa. Jasno ie. da u boji niegova tona ima mnogo slavenskoga: mjiegova ic strast snažna, stroga; a dikciia mu se odlikuie zrelom ekonomijom izražainih sretstava. U niegovu stilu nema namieštenosti. .

Kulminaciiu diela izrazito Žžidovskih čini niegov »Kadiš« koji lebdi nad svim zemaliskim i divski teži za dubinom u fatalističkom bogoborstvu. U tom dielu ima netradicionalna iantaziia sinagogalnih motiva. Napuštanjem svakoga teksta postignuta ie ovdie apsolutna čistoća melodičke ekspresije. Ovdie sec siećamo nekih hasidskih niguna Dez riječi.

Veprik ie nairtadikalniji zastupnik židovskoruske grupe komponista. U svojim ie zadniim kompoziciiama inoguće naiširokogrudniie i naijkoncentriranije shvatio potrebe novog židovskoz i istodobno pučkog stila. Pri tom nema ničgova monumentalna iednostavnost ni naimanie Veze S namieštenom iednostavnošću nekih komponista »narodnih pjiesama«. On ostaie vazda ukusan i beskonpromisan. Tako ie i niegov odnos prema stvaranju specifično »Židovske« muzli– ke u naivišem stepenu iskren: on se ne prikazuje »židovskiji« negoli ie uistinu.

Morđdehai Sandberg

Od svih židovskih kompconista sadašniice čini se da ie u Mordehaia Sandberza nainaravniia i naidublia sinteza židovske melodiie i modernog muzičkom stila. On crpe iz izvora oriientalne židovske muzike. Napadno ic židovskog karaktera niecovo akcentuiranie duhovnosti, sadržaia. To harmonira s ıjegovom liubavliu za slobodni recitatiyv. Biće niegove muzike ne može se karakterizovati utiecaimma niiedne moderne struie. Od mnogih ga modernih Kkomponista odlikuie buina melodika i maistorski viešta obradba niegova komplikovanog. vrlo egzaktnoz i uostalom originalnog tonskog govora. Pa ipak mu mijič tehnika sam i iedini cili: kao i svakom velikom umietniku i niemu ona služi tek kao posuda za sadržai. No kako je sadržai znatan i niiansiran, mora i tehnika da bude raznolika.

Mordehai Sandberz uiediniuie u svoioi muzici neobično mnogo komponenata. Niegova je politoniia bliza Bachu. No u njega se ona očituie u harmoniji konzekventne diferenciranosti, niežne zaoblienosti tema. Kogod bi mogao da ga zbog njegova afektivizma i subiektivizma smatra nastavkom crte Beethoven-Mahler-Schonberg, ali niega se može smatrati iednim od glasnika novc epohe koja obuhvata duhovno, arhitektonsko, monumentalno. Niegovi su sadrŽaji iz dubine židovskoga bića: Bibliia, Kohelet, Job, Psalmi, Kabala.

/J