Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
i glavnih izdavača diečiie literature, a ono Što pieva naiiičnielo ič dieci. Jakov Fihman i drugi također imaiu udiela u tome radu.
Radi potpunosti prikaza da napomenem nekoliko riieći o dramatskoi kniiŽževnosti na hebreiskom jeziku. Ne možemo se pohvaliti da ie ikada drama bila važan sastavni dio hebreiske poeziie; prije bih rekao da ie ona bila dosta zancemareno polie. Medutim su nainoviia trilociia (ioš nedovršena) A. Kabaka, »Šlomo uvat Šlomo« Jakova Kohena i »Bileam« Matatie Sohama osietno obogatile hebreisku dramsku kniiževnost. Sve su ove spomenute drame istoriskog sadrŽaia, ali po obradi, idejama i ieziku znatno otskaču od tolikih istoriskih drama, napisanih s tendenciiom i diletantizmom a s malo duha i prave umietnosti.,
Šačica od 160.000 Židova u Palestini živi neobično razvilenim kulturnim i umietničkim životom. Nigdie na sviietu nisu u iednoi razmierno tako maloi zaiednici kulturne manitestaciie tako broine i iake kao u Palestini. U tome radi imaju znatnu ulogu hebreiski kniiževnici. Oni imaiu svoi sedmičnik OMoznaim<«*); razne revije i publikaciie podupiru nastojania »novih« i »mladih«; izdali su u prošloj godini svoj godišniak »Kneset«“); imaiu svoi dom »Ohel Šemi« itd.
Ukratko smo izniieli neke misli o radu današniih piesnika u Palestini, ier su oni naibolii pretstavnici opće hebreiske kmiiževnosti danas. Dragi su nam i cilenimo ih, ier nam nose glas iz staronove domovine u koioi u bolovima i stradaniu mastaie novi Židovski Život.
ALICE JACOB-LOWENSON: NAJMLAĐI STADIJ ŽIDOVSKE MUZIKE
Opet se počinie na svijetu osiećati da ie nekoć bilo židovske muzike, da ie i danas imade i da će ie biti. Osieća se to posredstvom religioznih napieva i narodnih piesama. Opaža se da se biće židovske muzike iavlia i u dielima židovskih komponista neovisno o tradicionalnom narodnom blagu.
Danas već možemo razlikovati tri generaciie nove židovske muzike: prva ie reprezentovana pionirskim radom Joela Engela i niegove grupe. Pored njieza su naivažniji nosioci ove gripe Mihael Milner i Amo Nadel. Niihova ie osnovna važnost u spoznaii potrebe da se obnovi židovska muzika. Oni učiniše prvi korak za ovo ostvarenie. Oni su skupliali i obrađivali narodne melodije primieniuiući ih u svom umietničkom stvaraniu.
Druga generacija u neku ie ruku prelazna. Ona shvaća svoiu zadaću dublie. U stvaranju nove specifične židovske muzike služi se narodnim blagom ali i svim revolucionarnim i modernim tekovinama općez muzičkog razvoja. Kida veze s formalnim dogmama i traga za novom koncentraciiom. Ovamo pripadaiu Mihael Gniesin, Aleksandar Krein, Joset Ahron, Emest Blohi Erih Walter Sternbers.
Ova imena nas vode do treće i naimlađe generaciie. Naikarakterističnili su zastupnici ove generaciie Dariie Milhaud u Parizu, Aleksandar Veprik u Moskvi, Mordehai SandDerg n Jerusolimu.
Dariie Milhaud
Milhaud ie uza sve iake židovske elemente svoie melodije veoma sviiestamFrancuz. Ova smjesa židovskoga i francuskoga imade naročiti čar. Značaina ie-
*) Vidi »Hanoar«, broi 2, o. S.
70