Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Cežnia za prilateliem kola se u nama probudila, ćežnia za kvuconi; pobudila ie u nama i druge plemenite osliećaie. Naši su osiećaii postaiali sve suptilniii, naše ie mišlienie postaialo sve plemenitije.

Sve lače osiećasmo razliku izmediu dobra i zla, liiepa i ružna. Ideal mla'doca čovieka počeo ie u našim očima poprimati sve liepše forme. Polagano no duboko ukorieniivala se u mama nacionalna ideia. Osiećai prilatelistva koli se u nama budio morao ie da probudi sve ostale mladen:ićke oslećaie, ier moćno zvuči Žica priiatelistva. Kad ie dirmete, zadrhti punom harmonijom. Jer što drugo znači biti mlad, negoli liubiti, liubiti svim žarom mladenačkog srca prirodu, bližniega, svoi narod, svoiu zemliu? Jer što drugo znači biti mlad, negoli punim bićem liubiti sve što ie liiepo i dobro? Sto drugo znači biti mlad, negoli se svim entuzilazmom posvetiti životnom idealu”?

Sve to nesvilesno fitra u našem srcu. Morate samo pokremuti iedmnu iedinu žicu... i cijela će harfa punim akordom zazvućati.

1! Eroljeće

Prolieće. Naokolo ie pupalo i cvalo i raslo iz dana u dan, iz sata u sat. Pa i u našim je srcima propupalo i procvalo.

U vrtovima ie mirisao iorgovan i jasmin.

Na obali riieke ili u vrtovima sastajali smo se večerima. Pričao sam svoim: drugovima o svome idealu Covieka. Nisam im pričao ni o zakonima, ni o zapovijedima, ni o cflici, ni o moralu. Povierio sam im, kao priliateli priiateliu, ideal koji sam nosio i razvio u svoioi duši. Ideal Čovieka. Promatrao sam sviiet oko nas, četu naših vršniaka, uporedio sam njihov Život s našim i bio sam Srećan. Njihov ie Život flirtovanie, flir} sa školom, s dievoikama, a u naiboliem slučaju s lijepim kniigama i ideiama. Život bez niti, bez ideala! Ne znaiu danas što će sjutra započeti. Svaki dan, svaki sat i svaki čas niihova života poseban ie fragmenat. Plemenitiii među nima prolaze epohu »veltišmerca«, no naskoro otupe i postaiu ravnodušni. Volio bih im od svega srca doviknuti: »Sreća ie do vaših nogu. Treba samo da se priznete, da je dosegnete. Gazite je sami svojim nogama. Oči imate i ne vidite zvijezdu koja svijetli; da, vama bi mogla sviietliti. Cijeli vaš život.« Promatrao sam ih i bio sam lično srećam, no osietio sam i bol: nemamo omladine. Tup ie naiveći dio naše mladeži, nema razumiievania za ideale, nema mladenačkogza žara koji širi srce, ne da mira i uvijek više stremj ka idealu. Treba zapaliti ovan svetu vatru, liubav koja ie iača od života. Mladenački žar treba tek da se probudi, srce treba da se spremi na primamnie naših svetinia. Jer plemenite i niežne cvijetove sadimo u sebi i treba samo mnogo srdačne topline eda uhvate dubli koriien u nmašoi duši. Tako sam isprva kušao da radim. Kušao sam da budim mladenaštvo. Držao sam da će se uporedo razviti i nacionalni osiećaji i da će to sigurniie naći u niih pottebnii osnovku. i

Na iednom smo sastanku zaiedno čitaii predgovor kniige »Die Juden von Zirndorf«. Svaka ie riječ toga predgovora iskra koja probiia do srca i peče. Doista! Peče. Nova luč zasvijetli na tamnomie nebu našega selilačkoga života. Sa svih strana kreću Židovi k istoku. Iz sna koji ie dugo potraiao prodrmao ih ie zov: mesija, mesiia ie tu! Srce počinie brže da kuca. Svaki nerv drhti. Krv vrije u žilama. Dah im je zastao... Čarobno sviietlo ie nestalo. San ie prosanian. Porušio se svijet koji se u mislima izgradio. Sabatai Cvi prešao ie islamu. Bol i sumnia zavlače se u Srce.

Na iednom od naših kasnijih sastanaka bila ie rileč o našim praocima koji su priie tisuća godina sfremili k istom ciliu koiemu mi danas hoćemo. Četrde-

52