Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

LAFCADIO HEARN: ESTERIN IZBOR

Englez Laicadio Hearn upoznao ie svojim vrijednim knjigama o Japanu evropski svijet s tom osebujnom kulturom. Pored studiia Japana proučavao ie Oriiemt uopće. Iz n'ecove zbirke »nailigpših legenda svih naroda ma čitavom svijetu« donosimo legendu »Esterin izbor«.

Neki sveti i vrlo bogati Izraelac živio ie u moćnom gradu Sidonu. PoSštivali su ga svi koji su ga poznavali, pa i pogani. Imao je najliepšu ženu li 'Sidonu. Niena umiliatost sličila ie Sarimoi čiia ie liupkost obasiavala sav Ezgipat. Ali bogataš ipak niie bio sretan. Nikada nile odieknuo plač dojenčeta u niezovu domu, i nikada niie zvuk diečiega glasa razvceselio njegovo Srce.

Katkad ie čuo ukore: »Ne uče li rabini: ako ie muž deset godina Živio sa svoiom ženom i ostao bez potomka, treba se rastaviti i dati ioi po zakoni odredeni dio miraza, ier onda niie dostoian da niegovo potomstvo rađa takva žena.« Drugi su krivili ženu. Mislili su da ie ponosna zbog svoje liepote i da le niezina sramota samo kazna zbog oholosti.

Jednogz iutra opazi rabi Šimon ben Johai u predvorju svoga stana Dbogatog sidonskoe trgovca i niezovu ženu. Oni su svetog: čovjeka pozdravili sa »Salem aleikum!« Rabi niie pogledao ženi u lice (svetim jie liudima zabranjeno vidjeti ma i pefu žene): ipak ie osiećao slast niene nazočnosti koja je DiOVCjavala čitavom kućom poput mirisa cvijeća koie ie sapleo anđeo molitve. Rabi ie znao da ona plače.

Tada ustade muž i reče: »Uleset ie godina prošlo otkako smo se uzeli. Bilo mi ie tada dvadeset godma, i htio sam poslušati nauku koja kaže: ko ostane nakon dvadesete godine neoženien, griješi danomice protiv Boga. Ti znaš, rabi, da je Estera bila nailmbazniia sidonska dievica, i meni je bila uvijek nježna i liubazna žena bez i naimanie pogreške.

Obogatio sam se: liudi me iz Tira poznaiu, a kartaški trgovci prisižu na moje ime. Imam mnoge lađe koie mi iz Ofira dovoze slonovu kost, zlato i drago kamenie s istoka. Posieduiem posuđe iz obiksa i iz umietnički rezanog smaragda, kola i konie poput kakovosa kneza: a to zahvaliujeni blagoslovi Svemogućega — blagoslovlieno budi ime Niegovo! — i moioi Esteri kojia ie razumna i valiana žena. Ipak bih rado dao sve svoie blage, kad bih mogao imati sina. kad bih bio kao otac poznat u Jisraelu. Svemogući me — blagoslovlieno budi ime Niecovo! — pmiie obdario tom milošću. Ja mislim da sam nedostoian imati diecu ovako liiepe i dobre žene. Zbog toga te molim da odobriš rastavu. Ja sam odlučio da se odiielimo. Esteri ću dati bogati miraz, a u očima će Jisraela nestati naše sramolie.«

Rabi Šimon ben Johai gsladio ie zamišlieno svoju srebrnastobiielu bradu. Duboka se tišina spustila na njih troje. Slabo, kao iz velike daljine, čuli su gradski žamor. Rabi ie vidio u njihova dobra srca, i Esteri koja ga ie gledala činilo se da mu se oči smiješe. | sigurno su mu se oči smiješile kad ie rekao: »Sine moi, ne bi bilo dobro da se prenagliš. Jer to bi moglo izazvati negodovanie u Jisraelu. Svi bi mogli misliti da ie Estera bila zla žena ili da si ti odviše zahtiievao. Ne smiieš dopustili da ti se rugaiu. Haide kući i priredi svečanu gozbu! Pozovi sve svoje i ženine prijatelie i sve koji su bili na UvOJOi svadbi. Tada im govori kako pošten čoviecek govori s poštenim liudima i obznani im zašto češ to učiniti i da na Esteri nema krivnie. Sjutra se povrati, i ja ću Vas tada rastaviti.s |I tako ie bila priredena velika gozba. Došli su mnogi gosti a među njima i svi oni koli su prisustvovali Esterinoi svadbi. Osim onih koji su se preselili u carstvo siena,. Bilo ie raznih vrsta dobrih vina. Jela

JI