Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

JOEL ROSENBERGER: O NAŠIM „FILANTROPIMA“

Možda će se komu pričiniti neumiesnim da se prostor »Hanoara« UDOtrebliava za sitne stvari naše palanačke paradne »filantropiie« danas kad sva naša pažnmia treba da bude upravliena Erec Jisraelu. Za ispriku prema liadima fakva mišlienia hoću da napomenem da ie upravo prošla era naivećih »filanitropskih svečanosti« a mi valia da s našeg gledišta koie ispovileda zdravu sociialnost i humanost ukažemo ma te poisve koji su bolesni i škode naročito mlađem naraštaiu na ih valia ukloniti. ] upravo koncetrovana pažnja na pitania što su u vezi s Erecom ı s osnovama cionističkoga maziramja traži da se odlučno razračunamo s antisociialmnim i upravo nečoviječim vladaniem mnogil liudi i tipova u beziznimno svim židovskim općinama.

*c

Riieč filantrop gcrčka ie kovanica. Prevedena znači prijateli Čovieka. Filantrop bio bi dakle onai koji svoga bližniega pomaže i voli kao prijateli. To bi dakle bio čoviek koji ostvaruie etičku osnovicu: niegov odnos prema bližniemu u skladu ie s riiečiu Bibliie: »Liubi bližniega svojega kao sama sebe« i s naukom Krista: »Što nisi sebi rad, na čini drugome«.

Kaošto se sve prevrće snagom života tako ice i ova rileč »filantrop« našivena ma persone »dobrotvora«, dakle onih koji bi po etimologiii trebali da »tVoOre« dobro a u stvari čine upravo Drotivno.

Niie potrebno da obiavimo fotografiie »dobrotvora« kojih se imena razmeću po novinama i u Dpiliarskim seizacilama. Svaki, ma iz kogmudrago miesta bio, znaće kako tai lip izgleda. Ali Bogu hvala nisu svi osictli ma sebi dobrotvorstvo i filantropiiu tih liudi.

Svaki pošten čoviek zna da milosrđe povređuie, a da vanredno teško vređa kad se vieša na veliko zvono. A šta čine naši »dobrotvori«, posvuda, u Zagrebu, u Beogradu, u Sarajevu. u Subotici, u Iloku, u Koprivnici i gdiezsod htio? Dovlače starice i diecn i paradiraiu s njima radi svoie taštine. Proslavliuiu se s nekoliko pari cipela. s otrcanim, uzorno prostim keceliama i sirotnim rubliem. I za par čarapa ubiiaiu duše.

Zua se, na primier, kako naša gospojnska udruženia diiele MHanuakadarove. Skupe se uzvanici, čitav niz elegantnih i namirisanih dama n Krznenim ogrtačima. s blistavim bufonima etc., pretstavnici svih lokalnih židovskili a gzdiekad i nežidovskih instituciia, namieste se, na dmu ie sobe stol s darovima, ı jednom kutu sjedi nekoliko starica, staraca i mlađe sirotinie, a naizad dovedu i diecu. Onda pretsiednica čita govor koji ie eventualno i sama sastavila, uzvanici izgovore Do dužnosti nekoliko komplimenata, a zatim se iavno dijele darovi da iavnost vidi što ie od toga dičnoga društva dobio Isak a što Jakov, što Dragec a Što stari x i stara y. Kad će tai ili onai proći ulicom,

O II O OTET a SI TT a Say aa ai e a e aa Var a any E ai O OI Ta O a ar C—

Tri tisućljeća ostadosmo Židovi, Jer me mogosmo drugo da budemo. 7 danas smo jošte Židovi, Jer ne možemo drugo da budemo. Mi ne možemo druhčije, Jer nam to SRGE naše nalaže.

Nije brvotno židovsho uvjeremje, mije mi nauha, mije mi ispovijest. Ono horjemito to je idovsho OSJEĆANJE, ono ishnhtyono. Zovite ga hahomu.drago, hažite zajednica.:hrv, osJećaj srodstva. duša naroda... Ah najradije 771 Tecie: židoovsho SRGE!

Ahad Haam (»4/ barašat derahim«)

|