Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

mondene “bolećivosti, prezrećemo vaini almosfleru plesnih dvorana. Dok drugi budu spavali. mi ćemo u moćima vršiti poslove. Otkidaćemo od svojih ličnih užitaka sve za izgradniu novoga Života. Dopisivaćemo se ko u prvim danima, stvarati krugove prisnih

priiatelia ko u prvim danima. Stvarati za-”

jiednice buntovnika, viernika. Ja ponavliam, prijatelji: Tanatizam, askeza!

netrpeljivost, Pavao Wertheim

KNJIŽEVNI PREGLED HEBREJSKA KNJIŽEONOST HERDER T F{EBREJSKI JEZIK

Govori li se o odnosu Herdera hebreiskom ieziku, onda se u prvom redu misli na njiegovo dielo »O duhu hebreiske poeziie«. lako je ovo dielo iedan torzo, ipak nam pokazuie da ie Herder duboko pronikao ·ćuh heDreiskoca jezika. Ova ie knjiga uı Niemačkoi revolucionirala shvaćanie Bibliie. No bilo bi iednostrano, kad bi se iedino na temeliu ove knjige htio odrediti odTos Herdera hebreiskom jeziku. Upravo neka manija teologiska i poetska diela DOkazuiu ispravnost Herderova gledania. To su: »Listovi iz davnine«, »Židovske pjesme i baike«, »Židovske parabole«. Pjesnika i učeniaka Herdera više ie zanimala Bibliia od Osiiana i Homera. On sam priznaie da mu ie knjiga o duhu hebreiske poeziie micala u grudima već od dana mjiegova dic“inistva. Herderova kritika Biblije ističe se osebuinom metodom. Niie to arheologiskokritička nego estetskoistoriska metoda. Ovdie niie na dielu samo istraživač i teolog nego i piesnik. Ima u ovim spisima miesta takve pijesničke jačine kojia se može Dpostići samo u trenucima naivišeza oduševlienia. Po Herderovu mišljeniu leži čar bibliske poezije u hebreiskom ieziku. Naslov bi se niegove kniige »O duhu hebreiske poszile« mogao ispravniie promiieniti u naslov »O poetskom duhu hebreiskogz iezika«. Her-der svagdie ističe tu poetičnost hebreiskog jezika gdjiezod o niemu ZOVOTI.

Herder ie kao iezikoslovac bio neobično tankoćutan i budno slušao glasove narod4. 'On ie spoznao nacionalni karakter svake narodne poezije. Svaki narod posieduie svoju iskonsku poeziiu koiu ne može miko oponašati. Stoga Herder oštro napada:· svako takvo imitiranje. U svojim »Fragmentima o noviioi niemačkoi literaturi« napadna niemačkoorijentalne piesnike onih dama, naime one pjlesnike Koji odijevaiu svoju poeziju u orijentalno ruho te ie rese bibliskim slikama, bibliskim krajinama a i dru:gim poeiskim cviiećem Bibliie. »Možemo li

mi oponašati oriientalce? Možemo li mi da im budemo ravni u piesmi?« pita Herder. I on na to odgovara: »Ako bibliski piesnici govore o smiiegu Libanona, o rosi Hermona, o hrastovima Bazana, onda pievaju o slikama koje im ie sama priroda rodila. Ako naši pjesnici oponašaiu ove slike, onda ne rišu našu prirodu. |I njhove nam rijeći zvuče namiešteno.« Svako se pravo pjesništvo može da stvori samo prema osjećainoj sferi svoje sredine, svaka ie imitacilia Doput umietnih dragulia prema pravima. Herder kaže da ie nemoguće oponašati grčku ili hebreisku poeziiu. Židovske motive neka obradiuju samoce Židovi. U svojoi raspravi o Moisiji Herder se ćudi što ioš nema epopeie o Moisiji na niemačkom ieziku. On daje poticai za niu ovim riiečima: »No ja ne bih time da potaknem kojeg Niiemca već niemačkog Židova! Niemu ie fai predmet nacionalan, niezovo raniic i točniie poznavanie pjesnika svoje macije moralo Di mu dati stariiu naivnost, nezoli se može da traži od kojega Niiemca.«• U uvodu u »Židovske pjesme i baike« piše: »Bilo bi mi. vrlo milo, kad bih mogao potaknuti kojeg mudraca Žžidovske nacije da nam sabere i dade biserie sa dna morskog heDbreiske pcezile i da nam pokloni liepše i bogatiie zbirke.« — Pa ipak imade svečoviječjih piesničkih duša koie osiećaju srodstvo svake poezije. Samo ovi imadu pravo brati cvijeće pjesništva i u tudjim baštama. Jedan ie od ovih bio Herder.

Tako ie Johann Gottiried Herder oplovio snažnu struiu hebreiskogz piesništva koliko ie duga i široka, ipak niie mogao mnogo da dade samim »Hebrejiima«, liudima haskale. Oni su poznavali svoju MBibliuu bolie no Herder. oni su imali intimniie veze s hebreiskim pjesništvom no Herder. U getu su se Herderu divili kao glasniku humaniteta. Čitali ga nisu mnogo. U novohebreiskoi liferaturi nije Herder zastupan. lImade tek prijlevod jednom malenog dielca. 1861 gOdine izdao ie David Lowenthal izbor majljiepših Herderovih parabola pod naslovom »Kevod halevanon«.

Samuel Meisels

TRAGEDIJA NAŠEGA LITERARNOG STVARANJA

Uz Kkniigm Samuela Romano: Gabirol.

Kroz mnogo ie sedmica izlazila u ielitonu »Židova« studiia Samuela Romano o Šelomo ben Gabirolu. I svaki puta bilo ie liudi koji su uzdahnuli i pitali: Zar ioš nema svršetka ovoj stvari? A onda ie slog iznova pregledan, ispravlien i otisnut u ukusnu knjižicu koia ie sad 2 kniiga Biblio-

Šelomo bem

166