Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ieke »Židov«. Po izvisnci zamisli admilistraciie razaslana ie ta knjižica svim urednim pretplainicima »Židova«; u miu ic mieinuta i poštanska čekovna uplatnica ma koju ie ispisano i ime i suma od devet dimara. Administraciia sad prima pomalo novce, ier devet dinara zaisia miie mnogo za OVU kniigu. Sad ioš samo treba napisati TČCĆIIziju, sastaviti oglas koji će kroz mjesece izlaziti u novinama — i u popisu naših edicija imademo novi naslov. jedno djelo više.

U tome ie, eto, tragediia našega literarnoz stvarania. Kad se već madu ljudi s mnogo volie i dosta sposobnosti, kad micsece i miesece skupliaiu materiial, prouča-– vaju izvore, daju svoje ili makar i kopiraiu iuzde sudove, kad stvore dielo koie se može swnirmo isporediti s naučno-knjiiževnom DTOdukcijom naše sredine — onda tai niihov rad nema odieka. Tu niie riječ o honoraru, nezo u prvom redu o interesu za literarmo stvaranie. Nema zanimania, nema publike, nema kupaca i čitača.

Prirodna ie posliedica da uz ovakav neinteres nema mikakvih većih diela. Nem: tražnje, pa nema ni ponude. Ko će da piše knjige, kad bi iedva našao izdavača, a nikako prođe za knjigu. Stoga kod nas pišu knjige samo studenti, a nikako odrasli (čast izuzecima kojih znadem samo dva); a izdaju ih naiviše Sžou, manie Sci: Kkl, dakako, moramo izuze{ii, ler On ZVaNiČNHO iZdaie propagandni materiial. A stariji kad pišu, pišu članke i rasprave, polemike i Dropovijedi. Glupo bi bilo govoriti o nečiioi krivnii. Slabi smo po broiu, po kapitalu, po interesu. To ie. Ali bi se ipak moglo, možda, popraviti stanie, kad bismo se uprli da stvorimo zajednicu onih koji mogu da stvaraiu i onih koji mogu da podupru stvaranje. Onda ne bi prolazio neopažen rad kao što ie Šelomo ben Gabirol, u koiemu Samuel Romano znalački, na temeliu bogate grade, a snagom svoie pjesničke plastičnosti crta čitav razvitak španskohebreiske poezilie i donosi bogat niz podataka koji su kod nas posve sepoznati, a liiepo ilustri-

raiu stvaranie španskih Židova u zlaimo doba. Hebreiski citati, odlomci prevoda, oznaka miesta, biografski podaci o miezo-

vim pretšasnicima i savremenicima, duše\vni razvitak pjesnika i filozofa, opis poiedinih vrsta niegove poeziie — to bi bio glavui sadržai ovoga diela koie ie odlično Dpisano i koje ie nov dokaz o brzom razvitku Samuela Romano koji nam ie dao već nekoliko upravo maistorskih prikaza (Jehuida Halevi, Leon de Modena).

Ovakav rad treba cijeniti i podupirati da ne bi potpuno prestalo pisanie i stvaramic u našoi sredini.

Cvi Rothmiiller

KNJIŽEVNA VIJEST

Martin Bubcer: »TFri besiede o ŽžidovstYu«. Izdao Savez Žžidovskih omladinskih udružeija Kralievine „lugoslaviie, Zagreb 1930. 36 str. 3" Din 10. Preveo Robert Veith. Uvod napisao Pavao WertHeim.

Izišla ie iz štampe mnajavliena knjiga koja sadrži Buberove tri čuvene besicde

io židovstvu. Pored besieda, uvoda Ro Sžou

te prikaza Buberove misli ima u tom izdaniu Buberova biografila i popis mjegovih diela. Diclo ie vrlo liiepo opremlieno. Imade i Buberova slika s autogramom. Ovu knjigu mora da kupi svaki naš sumišlicenik.

BILJEŠKE IZ SAVFZA CIONISTIČKIH ŽENA

Egzekutiva Saveza cgiomističkih žena odlučila ie da provede diliem čitavoga SVijeta drive. Cili ie tome driveu da podvostruči sveukupni broi članica, i to na tai način da se svaka članica Wizo-a obveže da će predobiti ioš jedmu članicu. Dogadajima u Palestini narasle su zadaće jevreiske žene, Osim toga se Wizo sve do sada nutarnic izgradivala. a sada ie nadošlo vrijeme da se tai pokret proširi pa da zade i u Šire sloieve. Tek relativno mali, neznatni broi žena, organizovan ice u Wizo-u, a velika jie većina ostala nezahvaćena. Mi hoćemo da predobiiemo što više žena, ler bez žene se ne da ni zamisliti naš obnovni rad. Nadamo se da će jevreiska žena shvatiti kolika ie niezina odgovornost i da će je znati potpunoma da snosi.

Savez cionističkih žena Jugoslaviie

HERMANN STRUCK

Uz naš umietnički prilog Hermann Struck rodio se 6 marta I&70 u Berlinu. Danas zauzima iedno od naividnijih mjesta mediu savremenim Židovskim slikarima. Dvadeset godina radio ie u Dan-

skoj, Nizozemskoi i Americi gdie ie — a naročito u Udruženim Državama — portretiao maiugledniie ličnosti tih zemalja

Struck ie crtao posvuda poznate portreie Gerharda Hauptmanna, MWicharda Dehmela, Levisa Coritha., Theodora H e rzla, Alberta Einsteina, Lesser Uryja, Richarda Beer-Hoiffmanna i drugih.

Struck je učiteli čitavoga miza mladjih i poznatih umietnika. Njiezova čuvena knjiga »Die Kunst des Padierens« bila ie putokazom nebroienim umietnicima, a i čuveni umietnik Levis Corith učenik je Struckov.

Hermann Siruck bio ie već od ranih svojih codina cionista. On ie već dulje vrijeme uvaženi član Mizrahiia, ier ie OTtoOdoksan Židov. Za vriieme rata bio ie Struck časnik u niemačkoi voisci. Kod zapoviedni-

167