Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

U boli se rađanja brevijala ı rodila, ali dete hoje griti meće: zamhe je bpahla obholle — i ona se obraća drugu svom ı veh: »Sećaj se saveza mladosti i aiho na vrata groba neh ljubavi ruha huca. Čuvaj mi vernosi onima Što luguju ža

mnom”) majha je otišla od njih ı ostavlja. ] stricu mom bih hog vatra lutanja zbog mene u srcu pali...

Žudeo Je da isbije behar slastt, al behar smrti uz ovaj bio bi sladah.*

Reči, koje je stavio pesnik u usta liubliene, verovatno su odgovarale nienim osećajiima prema nicemu.

Ruka sudbine ih ie rastavila —i ta teška ruka niie se smirila, dok ga niie dotukla. Pesnik ie zanemio, pesma se više nije čula — od užasa i boli... i zatim, kada se pesnikova harfa ponovo oglasila, bila ie to ponaiviše pesma turobna i crna — O nestalnosti vremena i ništavilu: Svet ie ko luda žena; govori slatke reči: a pod iezikom ioji ie zamka... Čoveče, požuri se i podai ioi rastavu ruke — Uzalud ide čovek za lepotama i ukrasima sveta; budale su, koji misle: to ie vrt uživanja; ludćama će dati svet da okuse malo meda i zato će ir zarobiti duše... Svet, to ie reka — hiegovu vodu čovek piie i ne zasićuje Se, nikad neće ugasiti žeđi... Gde su stanovnici siainih palača? Gde su oni što su ih gradili? Gde im ie duša? Gde telo?... Jedan ie put celom svetu — u grob gde snivaiu večni san, gde nema Ti mržnie ni zavisti, ni liubavi ni razdora, i nema razlike izmedu sluge i gospodara... Gde su grobovi liudi što u davnini umreše na zemlii? — Svi se u prah pretvorili, nestalo im traga... Moliti Gospoda, i k niemu svoju desnicu dići — to ie jedina nada; tela će propasti, ali dušama ima svet... Ljudi, ako uništite požudu, darovaćete Život vašim dušama i iza smrti!...

Tada se razočarani pesnik odvratio od života i sveta i pribegao Bogu, verskoj pesmi. Ostavio nam ie mnogo verskih pesama; slavu ie stekao u onoi vrsti koja se peva ili recitira u danima elula — to su selihot. Po njima su prozvali našeg pesnika »ha — Salah«; pod tim ie imenom ostao u uspomeni kod vernika. Taština ljudskih želia i strasti, ništavilost života, skrušenost slaboga čoveka i potreba da se pribegne Bogu — to ie u glavnom sadržai veliko dela selihot. Ova ie pesma kao spremanie i čekanie »sudniega dana«. U verskoi ie pesmi tražio slomlieni čovek mira, i našao ga ie...

Moše b. Fzra pevao ie i o vinu i veseliu, o proleću i prirodi. Kod niega ćemo često naći radosni poklik životu — u lepim i bogatim stihovima. Vrlo su lepe u tom pogledu dve pesmice, prva ie poziv na gozbu (»Zčman hakor«), druga: o proleću i ruži OKotnot pasim«).

Doba studeni ho sena mestade, i kiša je prošla već i honjantici njeni i hola...*Ž)

| šežirčiće cveća obuhoše brežuljci, a doline košulje od zelene trave. U nozdrve nam mirise šalju i dane zimshe u nedrima hriju. Daj čašu, hoja će mi radost da vrah 1 istera iz srca mjegovu 1uZu

i u mojoj suzi uguši požar njegov...

*) T. i. vernost što ie prema njoi imao neka prenese na kćeri.

**) T. i. Pesnik se nadao sreći i utesi u domovini. ali kad čuje ovu zlu Vest, iskapiće čašu nesreće, prema koioi ie i smrt slatka.

***) gromovi i munie.

204