Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

FEUILLETON

PALESTINSKI PREGLED NAKON PRVOGA MAJA 1930

Pitaniz zaiedničkih arapsko= židovskili

radničkih organizaciia. Nakon teških dana i921 godine očekuic se u Palestini prvi mai svake godine s

nekom bojazni. Opća radnička organizaciia cdustala ie već godinama zbog osiećaja odgovornosti za diavHio stanie od uličnih demonstracija ograničivši se na iavne zbcrove. Ovo držanie židovskih radnika zaiedno S pojačanom aktivnošću policiie zagarantovalo ie mir na dan prvoga maia svake godine. I ove ie godine prvi mai protekao ı miru u Čitavoi zemlii. Sazvani su golemi zborovi iadmištva, rad ie u mnogim poduzZećima mirovao, a ulice su svagdie pokazivale blazdanski izgled. Naročitu ie značaiku imao zbor kod Jerihona u logoru Društva za iscrpliivanie Mrtvog Mora gdie Se po prvi puta sastalo nekoliko stotina Židovskih radnika na proslavu prvoga maia. I arapski radnici logora pridružiše se Židovskim drugovima. Na zborovima u Haifi i Tel Avivu govorio ie osim Žžidovskih radWičkih voda ioš i po iedan arapski gOVOTnik — prviput nakon nemira u auzgzustu.

U broju »Davara« od prvoga maia ocbielodaniena su u oglasnom diielu dva poziva koji zaslužuin naročitu pažnju. Jedan ic potpisala »Liga le irgun mešutaf« drugi »Ahvat poalim«. Pozivi su rezultat vrenja među obim krilima liievogz Poale cioma i imaju da uvedu zajedničku židovskoarapsku akciju medu radništvom. Ideja ie VOdilia obaiu poziva zajednička arapsko-židovska zadružna organizaciia koja treba da obuhvati radnike obaiu naroda. Oba su poziva potpisali člancvi Poale ciona s ioš nekim vanstranačkim ličnostima. . Unatoć veoma srodnoi ideologiii obiiu grupa ipak ie put nešto različit. »Liga le irgun mešutat« polaže glavnu važnost ma zajedničku zadružnu organizaciiu i očekuje od toga ZOspodarski i sociialno važne rezultate. »Ahvat poalim« nasuprot propagira uz zadružnu orzanizaciiu stvaranie arapskožidovskih radničkih klubova sa svrhom poiačania kontakta. Jednako propagira uvodenie večerniili kurzeva za arapski i hebreiski da se tako smanji iezična raznolikost. Poziv ove grupe potpisali su uz članove Poale ciona i ioš nekih vanstranačkih ličnosti (medu ostalim i Hugo Bergmann) ioš i neki Arapi. Arapski covornik na radnič-

kom zboru u Tel Avivu prvoga maja propagzirao ie ideju »Ahvat poalim«.

Ove zkciie nisu prve koie su u zemlji učiniene za stvaranie medunarodnih organizaciia. Poviiest posliednjih deset godina puna ie diskisiia o pitaniu internacionalnog

organizovania radnmištva u prvom redu u kolonijama s miešovitim radom. Madnička

organizacila činila ie i praktićne pokušaje, i to u zaiedničkim zadrugama, a kasniic i ı nacionalnim sekcijama. Ovi pokušaji misl nikad pravo uspjeli. Bilo ie to zbog različitosti arapskog i židovskoz gospodarstva i zbor različite odgojie i mentaliteta obaju radničkih tipova. Nakon nemira na različite se načine diskutiralo u radnićkim krugovima pitanie »Irgun mešutafa«.

Danas se ioš posmatra mogućnost prakftičkih gospodarskih rezultata miešovitih zadruga sa skepsom. Provođenie treba opsežnih i duzotrainih priprava te ie pitanie dua li ie revolucioniranie arapskog gospodarstva toliko napredovalo, te omogućuie zadružno organizovanie radništva. Interesantno jie da ie oval novi program DOVeZa! prosvietnim i kulturnim radom koji se očituie u osnivaniu zajedničkih klubova i tečaieva. Interesantno ie i to da Sii se u Jerusolimu i Jafi našli arapski zastupnici koi su spremno potpisali DOZIV.

Židovske grupe. koie su danas nosilice cvih akcila „malene su i nalaze se izvan okvira Histadruta. To će njihov rad vrlo oteščati. Treba sačekati kako će se radnička organizacila kao takva odrediti prema ovom programu i hoće li se iziaviti spremna da za u izviesnom smislu pomaže.

Gerda Arlosoroit-Goldberrs

Cc

Protivnost prema Židovima rađa se zato. jer su oni ma višem socijalnom položaju ı stranci. Osnovna je razliha između drugih holonijalnih naroda i nas: što se mi nećemo da obogatimo u Palestini. Zato mi ne ostavljamo naše holonije zbog nerentabilnosti. a u povodu toga moramo naći bratski sporazum s M4Yabina. Gospodarshi ı socijalni nabpredah A4raba cionisličhi je postulat. Židovshom je radmibu u interesu da 1 arabski radnih dobiva Jednahu nadnicu hao ı on.

Beilinson IJ 1999)

Moses (»Davar« od 16

210