Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

O niegovu životu znamo VIIO malo, kao i kod svih pesnika u ŠSpaniii. Član ie ugledne i znamenite porodice ibn Ezra u Granadi kojia ie bila od uti.caila na ievreistvo u Španiii. Iz ove ie porodice izašlo mnogo velikih liudi ma poliu ievreiske znanosti i politike. Abraham ben Ezra, usput rečeno, potiče iz iste porodice.

U Granadi se čuvala predaia da porodica potiče iz Jerušalaiima i da ie iz plemena Beniamin Juda. Naš ie pesnik rođen u Granadi, a Živio ie DO prilici od 1070 do 1138. Iz Granade ie otišao prvo Zbog nauke, a kasniie ie zbog nesretne ljubavi lutao po Španiii. U pesmama peva kako se potuca i pati u Edomu (hrišćanskoi Španiji) tražeći srcu leka. Učio ie pored ievreiskih znanosti filozoliju, arapski jezik i literaturu; poznavao ie i kastilisku (špansku) poeziju. Učiteli mu ie bio JichakbenDžiatu Luceni, poznati talmudski naučeniak, pesnik i filozof, a neko vreme i verski poglavica Lucene. Ovai ie svakako uticao na našerz pesnika; dao mu ice potstreka da se bavi iezikom i pesmom i razVio smisao za lepo i pesničko. Svu trojicu braće, koje ie imao, preživeo ie, Što nam svedoče elegiie ispevane tim prilikama. S braćom niie bio uvek u dobrim odnosima: uzrok se tome ima da potraži u nesretnoi liubavi prema nećakinii. Kad mu je iedan brat uskratio kćer, ostali su mu, valida, povlađivali. Kasniie iu ic oženeo drugi iedan od braće.

Moše b. Ezra bio ie u priiateliskim vezama s pesnikom rabi-1osef ben Sahal, koji mu ie bio, izgleda, saučenik u Luceni kod Ben Džiata. Ovai ič pevao u slavu Ben Ezre, šio nam svedoči o prijateliskim vezama i liubavi među niima: u nima ima aluziie na mučni i luđački život pesnikov i ujedno hvala niegovim pesničkim vrlinama (»Eha iuam zahav...«, Oi, ki pčnine šir«). Važniie je ioš niegovo prijatelistvo s mlađim savremenikom Jehudom Haleviiem. S nim se upozmao Za SVOE boravka u Kastilii i od tada su bili prisno povezani vezom priiatelistva; u pesmama su izmeniivali misli i osećaie. Moše ic bez sumnie ispočetka i utecao na iHaleviia, ali se ovai kasniie oslobodio uticaja i usamostalio. Neko su vreme, vele, bili odnosi među nima zategnuti, čemu ic, možda, uzrok pesnička zavist — IHalevi Sa ie brzo i u mnogome nadmašio -—, ali elegiia koju ie spevao Halevi nad smrću Mošeovom potvrđuje nam da su ostali prieiatelii sve do Mošeove smrti (Ale kacot tivkena...«). U pesmama ispevanim Jehudi Haleviiu nalazimo odieka bolima zbog nesretne liubavi. O tome kasnije.

Imao ie veza sa svim odličnim i istaknutijim liudima svoga vremena; među ovima bilo ie više niih, koji su pomagali našeg pesnika u godinama lutania. Sve se to odražava u niegovoi pesmi. — To ie u glavnom sve što se zma o niegovu ŽivOTu.

Niegov ie glavni rad i veličina u poeziji. Sačuvano nam ic Više stotima verskih i svetovnih pesama; može se reći da niie bilo vrste pesama u koioi se on niie okušao. Svetovne su mu pesme sačuvane u divanu i »Taršišu«; ovai ie posliednii izdan, divan (arapska oznaka za zbirku pesama) ie u rukopisu.

Na poliu filozofiie ostavio nam ije iedno versko filozofisko delo koie nema velike vrednosti. Napisano ie arapski, po svoi prilici; nama ie sačuvano u hebreiskom prevodu pod naslovom: »Arugat habosem« (Gredica mirodiia). Delo ie n lepom hebreiskom, neusilieno i Čitko, što niie bio inače slučai kod dela prevedenih s arapskog. Zato neki misle da ie original na hebreiskom, a ne preveden. Kao mislilac niie originalan, on preuzima naziramia od grčkih i arapskih filozofa. a od ievreiskih sledi Saadiu*) i Gabirola. Na ove se poslednie

*) Gaadia b. Josef al-Faiumi, iedan cd najslavnijih gaona i prvi ievreiski VersHi iilozot (802—942). :