Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

oslanja u obrani čisto ievreiskih nazirania ili shvatania i u polemici protiv Araa i Kareiaca.

Mnogo ie znamenitiie niegovo literarno-istorijsko delo o pesništvnui pesnicima. U delu se bavi hebreiskom, arapskom i kastiliskom poeziiom: za nas ie od osobite važnosti 5 glava gde nam daie pregled hebreiske literature, dela i pesnika, i svoi sud o niima — od prvogz početka do svoga vremena. Delo ie važno već i radi toga što nas obaveštava o mnogim nama DOsve mepoznatim ili malo poznatim autorima. Arapski mu ie naslov: »Kitab al mohadara veal modđakara« (Kniiga razgovora i sećania«)*)N. To ie delo napisao kao odgovor na razna pitania koia mu ie postavio iedan učenik o pesništvu i pesmi, na koja on vrlo opširno odgovara i iznosi pri tom svoie mišlienie o stilu, ieziku, pevaniu i sl. — Sve to tumači primerima koie uzima iz hebreiske, arapske i kastiliske poeziie, i osobito hvali arapski pesnički iezik i stil, smatra ga kao uzor koji se treba da sledi i u hebreiskoi pesmi. Ovde nam se pokazuie u kolikoi ie meri poznavao arapsku poeziiu, a uiedno da poznaie i špansku.

Nesretna ic liubav značila otsudan momenat u pesnikovu životu, Nećakinia, koiu ie liubio, uzvraćala mu liubav, ali brat mu ie uskrati zbog porodičnih razmirica. Muke i duševni bolovi liubavnika umnožili se. On niije niogao da dalie ostane u mestu gde mu ie Živela nesuđena: uzeo ie putnički štap i pošao u svet, ostavliaiući sve naidraže, u život gde ga ie čekala »muka za mukom, udar za udarom sa svih strana«. Grubi dodir sudbine ranio ie pssmikovu dušu, dodirnuo strune boli, i one su odieknule pesmom liubavi, bola i neizvesnih nada. U iednoi pesmi (ispevana ioš u Granadi?) veli i sam, da se niihova liubav čini drugima neobična: »Lehol iš baahavenu pelaim.«

»savaki čovek vidi u našoi linbavi nešto čudno... On će sakriti od liudi što mu ije u srcu, da ne rekne: bol ludaka. — Znai, da ie veliki bol u mom srcu, a ako se udaliiš, umnožićeš boli... Bez nie ie svet kao uski prsten, kao tamnica... Ona ie niemu sve: on je niu nastanio u oku i srcu svom... Živi, srno moia, ko što ti moie srce želi...«

Pesnikovo nam raspoloženie u progonstvu ocrtava vrlo lepo pesma bratu Jichaku (niegovu ie kćer voleo) u koioi se tuži na svoju nesreću, na braću Što ga izneveriše, a na koncu spominie muke liubavi koie ga naterale da ostavi dom i ode u tuđinu. Početak ie pesme sličan kao u »Šira ičtoma« od J. b. Hizdaia, i izgleda da obe pesme imaju zajedničko vrelo u koioi arapskoj: »Pitom ičcure ohavim...

»Prilike dragih što ostavih, nenadano sam u tamnoi noći SreO...

Kako su tako brzo prešli pustiniu? ... Liublieni su ostali njemu na grudima, dok niie svanuo istok; tada se probudio i video ie: bio ie samo san, i od svega mu ie ostao »miris«, ugodno sećanie... kojim očima niie prilao san od dama Što sam sa zapada otputovao. Omrznuo mi život lutaiući svetom ... Svim sam DTrTOmenama vremena izložio lice bez koprene, dok niie moi siai potamneo i lice mi se promnilo, da se prepoznao nisam ... Meseci su protekli, godine prošle, ali u tvrđavu svojih želia nisam došao ... Priiatelii su mi platili zlo umesto dobro, i veselili se kada sam pokleknuo. — Kako su lepa polia urodila trniem namesto pšenicom prijatelistva koie sam posilao? Jao braći kojia izneveriše kao reka

*) Hebreiski je preveo, prvi put, Halper pod naslovom: »Širat Jisrael«, Leipzig 1924.

202